Sad već ima i žutih i zelenih i modrih i zlatnih i srebrnih jaja, ali je crveno jaje još uvek jednino jaje koje odgovara verskome običaju i izražava radost celoga hrišćanstva što je Isus Hristos, sin Gospodnji i spasitelj sveta, uskrsnuo.
Crveno je dabome, od kako je sveta i veka bilo boja radosti. Crvenim se končićem vezuju dečica oko vrata i oko ruke 1. marta, radujući se dolasku proleća; crveno je boja slobode da bi se njome izrazila sreća koju ona donosi čovečanstvu; crvenom će bojom udovica namazati lice na godinu dana po smrti svojega muža da bi time izrazila radost što se vraća društvu od kojega ju je crna suknja odvojila.
Razume se, stari hrišćani u doba Hristovo nisu imali na čemu drugome da pokažu crvenu boju — svoju radost — nego su to učinili na jajima. Jer nisu tek mogli istaknuti crvene mašnje ili paliti bengalsku vatru.
Vekovima se tako Hrišćani jajima izražavali svoje verske osećaje ali, pokolenja kao pokolenja, osetila su u sebi osim verskih i druge osećaje. I onda počeše crvena jaja da upotrebljavaju i kao izraz tih drugih osećaja.
Od tada se datira ono klasično: „Ti ne gledaj ovo jaje, već ti gledaj ko ti daje“. Od tada se na jednima crta srce probodeno mačem a gore plamen bukće; od tada se jajetom izjavljuje ljubav.
Prva pokolenja verske, poznija ljubavne a najnovija svakojako napraviće političke svoje osećaje. I odista, kao što je to već svima poznato, danas se jaje i u politici upotrebljava. Ne mislim ja na ona politička jaja, na koja se nasade pojedine vlade kad se raskvocaju i iz kojih se obično izlegu rđavi zajmovi, državni deficiti i nepovoljni ugovori. Ne mislim ni na ta politička jaja, jer bi to bila samo figura a ja govorim o faktičkoj upotrebi jaja u političkim pitanjima.
Njih danas ceo obrazovani svet upotrebljava prilikom demonstracija. I zaista, zgodnijeg predmeta nema za gađanje svog protivnika no što su jaja. Ne možete ni zamisliti kakvo je to zadovoljstvo pogoditi protivnika jajetom u sred njegovog govora, u momentu kad on sa najvećim patosom izgovara najvažnije mesto u svojoj besedi.
A danas Uskrs i odmah posle Uskrsa sastaje se Narodna Skupština a valjda će preostati malo jaja od Uskrsa a na dnevnom su redu vrlo važna pitanja. Kako bi bilo da poslanici ponesu po koje jaje od kuće?
Zašto ne? Mi moramo koračati za ostalim svetom. Nećemo valjda kao u starim vekovima jajima izražavati samo svoje verske osećaje; ili kao u srednjim vekovima samo svoje lične, ljubavne osećaje; možemo mi iskazivati i političke osećaje.