Za sad ima dve države na zemaljskome globu, u kojima se ne zna ni ko pije ni ko plaća. Jedna je Persija i druga je Austrija.
U Persiji na primer jedan Rus vodi revolucionare koji su se digli protivu Šaha, a drugi Rus vodi vojsku koja brani Šaha. U Austriji je to još luđe; njihov Car nosi titulu srpskoga vojvode, a njihov Rauh optužuje kao veleizdajnike one koji pomenu srpsku vojvodinu.
Povodom toga izgleda, kao što se u merodavnim političkim krugovima govori, da će u skoro nastati zbliženje izmeđ ovih dveju država. Na tome se već od dužeg vremena radi, još od doba, kada je Šah Persijski umolio g. Erentala, da mu pozajme za izvesno vreme Đorđa Nastića jer je rad da optuži svoje protivnike.
Sada se međutim pregovori vode na mnogo široj osnovi. Izgleda da Austrija nudi Persiji svoga Bana Rauha, da zauzme privremeno šahovski presto, te da tamo raščisti sa revolucionarima, međutim zato vreme Šah Persijski vršiće dužnost Hrvatskog bana, koja se promena u Hrvatskoj neće ni primetiti.
Kako svi uslovi govore za ovu razmenu, vrlo je verovatno da će se sporazum uskoro i postići. U ostalom, kako Austriji idu od ruke sporazumi i kako ovaj sporazum ne mora da odobrava Evropa, možemo svakoga časa očekivati da se ta stvar svrši.
⁂
Čitali ste da je šef zemaljske bosanske vlade đeneral Vindzor smenjen, zato što ne zna srpski, a postavljen je zadarski komandant đeneral Varešanin zato što zna srpski.
Ako vam ta promena nije jasna a ono, ja ću vam je objasniti. Dakle đeneral Vindzor nije znao srpski i usled toga mogao je donekle da se sporazumeva sa tamošnjim narodom, međutim kako je Austriji stalo do toga da se vrhovni zapovednik Bosne, nikako na sporazume sa narodom, to je izabrala đenerala koji zna srpski.
Zar vam nije jasno? Pa kod njih upravo zato činovnici koji upravljaju narodom uče jezik toga naroda da bi se mogli nerazumeti sa njim.
Zar vam to Zagrebačka veleizdaja jasno ne kazuje?
⁂
Čuli ste da su Turci propustili provoz oružja i dinamita. Bilo je bome povuci potegni. Skočila Austrija pa zapenušila sve:
„Ne puštaj dinamit, ako Boga znaš, kardaš.“
„Dobro neću da pustim.“ Odgovaraju Turci.
I tako bi to ostalo ali se desilo nešto sa svim iznenada. Stigli su Carigrad ruski kozaci.
„Eto ti sad!“ odskoči Austrija, „kad da si je Bože me prosti, ubo čime u debelo meso“, pa brže bolje telegrafiše u Carigrad.
„Ne puštajte kozake.“
„To je ono“, odgovaraju iz Carigrada, „što jedno moramo da pustimo; je li Kozake, ja li dinamit. Koje vam se svidi?“
„Ama kako svidi?“ pišti Austrija, „ne svidi mi se ni jedno ni drugo“.
„Ama, pa birajte ja l jedno ja l drugo?“
„Pa bolje gotovo puštajte dinamit nego kozake“, odgovori Austrija, a sutra dan Turska njoj:
„Dinamit propušten a kozaci otputovali i nepitajući me puštam li ih ili ne!“
I tako nam je stiglo i jedno i drugo.