Osvanula je Nova Godina i, što je sa svim u redu, Austrija već počela da daje bakšiše. Najviše dabome najstarijemu detetu, Turskoj.
„Slušaj ti, mali, nemoj mi stajati za leđima“, kao veli Austrija Turcima, „čestitao si mi Novu Godinu, evo ti bakšiš, pa hajd kući“.
A Turska primi bakšiš, udara se od radosti petama u donja leđa pa zaždi kući.
Je l’ te da izgleda kao da je tako bilo sve ono što se desilo o Novoj Godini? Međutim sasvim je drukče bilo. Bosna i Hercegovina bile su prosto založene kod kajšarske banke koja se zove Austrija. Rok je zalozi prošao i Bosna i Hercegovina izneta je na licitaciju.
Skupili se veliki i mali trgovci: Rusija, Engleska, Francuska, Turska, Austrija, Srbija, i Crna Gora. Nemački dobošar udara u doboš:
„Drum, drum! Ima jedna zemlja i, ima jedan narod na prodaju. Ko da više!“
I sad počinje licitacija, Prilazi Rusija i veli:
„Ja dajem jedan dobar savet. Više ne mogu dati.“
„Drum, drum!“ lupa doboš, „jedan dobar savet, da li ko više?“
„Ja dajem dobar savet i preko toga nekoliko toplih reči za one koji stradaju“, dodaje Engleska.
„Drum, drum!“ lupa dobošar. „Cena je popeta, dobar savet i nekoliko toplih reči. Da li ko više?“
„Pa…“ češe se Francuska iza ušiju, „ja dajem tople simpatije koje su u toliko dragocene što se tiču od jednoga plemenitoga naroda koji je prvi počeo da propoveda slobodu“.
„Drum, drum!“ udara dobošar, „jedna simpatija, jednoga plemenitog naroda. Da li ko više?“
Prilaze zatim i dva mala trgovca Srbija i Crna Gora.
„Mi dajemo svoje živote, damo svoju krv, dajemo sve da se samo ne prodaje ono što je naše.“
„Drum, drum!“ udari opet dobošar, „Krv i život! Da li ko više?“
I dok tako licitanti licitiraju, matori se Čifutin zavukao u ćoše i kezi se.
„Ha, topla reč, dobar savet, empatije, krv. Für das gibt der Jude gar nichts! Pare, pare ja dajem.“
„Koliko?“ pita dobošar.
„Šeset miliona. Gotove pare. Eno ih deponovanih u džepovima Bosanaca i Hercegovaca. Samo zavučem ruku, izvadim i platim.“
„Drum! Drum! Šeset milijona. Da li ko više?“
„Drum! Drum! Šeset milijuna, prvi put! Drum! Drum! Šeset milijuna drugi put! Da li ko više?“
„Drum! Drum! I treći put!“
„E neka je sa srećom!“ okupiše se licitanti a Austrija sva ushićena što joj je pazar dobro ispao, pade u naručje Turskoj.
⁂
Pa neka je sa srećom, velimo i mi i sad je na redu, draga komšika, da daš i alvaluk. Red je i običaj je srpski da se pije alvaluk posle dobroga pazara. Spremi se dakle, doći ćemo ti na jedno čašćenje. Nećemo ni vina, ni rakije, spremi samo dosta krvi, jer mi ćemo žedni dođi.
Takav je običaj, pravo je da daš alvaluk.