I u Srbiji kao i svima drugim zemljama, vojska pije tako isto kao i građanstvo. T. j. ona i ne može piti drukče, jer ne može se pretpostaviti n. pr. da vojska pije na nos a građanstvo na usta, niti se pak može pretpostaviti da postoji naročiti propis o piću, po kome bi se na primer na „jedan“ napunila čaša, na „dva“ uhvatila i na „tri“ ispila.
Ne, nema toga ničega. I vojska pije onako isto kao i građanstvo, pije na usta, pije bez ikakvih propisa, pije kako joj je volja da pije.
Jedina bi razlika možda bila u razlici činova, jer ja pretpostavljam da redovi piju najčistije vino, podoficiri već malo rđavije, oficiri već mnogo rđavije a viši oficiri sa svim rđavo, fabricirano vino.
Ima razume se i drugih razlika po činovima, Tako n. pr. g. pukovnik ako želi da se napije, on to može učiniti kod kuće, u krugu porodičnom; g. poručnik ako želi da se napije on to mora da učini u kafani i to u uglednoj kafani; podoficir ako želi da se napije on to može učiniti i u malim palilulskim kafanicama a redov — redov može učiniti to ili u kasarni ili u kakvom suterenu kod kuvarica.
Najzad, g. pukovnik kad se razveseli, on legne u krugu svoje porodice i spava; poručik kod se razveseli a on lepo povrne jaku od šinjela pa dune kući da se ispava a redov je već u kasarni i jedino podoficiri što ostaju u kafanicama, ostaju do zore.
U podoficire spadaju: narednici, podnarednici i kaplari, pa razume se, da i međ njima ima razlike. Narednici, kao budući oficiri, već su mnogo ozbiljniji, kaplari kao prvi čin u vojsci tek se uče gospostvu i tako podnarednici ostaju kao jednim opasni elemenat. Vi ste valjda već i primetili, ako se i desi kakav skandal, kakva tuča, da tu nije učestvovao ni narednik ni kaplar, nego uvek podnarednik.
To dolazi još i otud što su svi podnarednici obično i zaljubljeni. Ja ne znam da l’ to ide sa činom ali samo znam da su svi podnarednici u Kraljevini zaljubljeni, počevši od onoga u Zaječaru što gubi ljubavna pisma pa do onog u osamnaestom puku što pravi stihove.
Možda to dolazi i od broja zvezda koji podnarednici nose. Kad se uzme u obzir da poručnici i po samom zakonu o ustrojstvu vojske imaju pravo da se zaljubljuju, a kad se zna da poručnici nose dve zvezde, onda nije nemoguće da su podnarednici, zbog toga što i oni nose dve zvezde, protumačili to tako, da su i oni dužni da se zaljubljuju.
E sad, zamislite puno onih malih kafanica po Beogradu i u svakoj po dva tri zaljubljena podnarednika, i svaki od njih sa suzama u očima peva: „Ajde neka ide, lanac i po livade…“
Dabome da je svako od njih ljubomoran a ljubomoran podnarednik na kraju istuče koga dohvati kad ne može onoga na koga je ljubomoran. Istući će ili gazdu od kafane, ili kelnera ili svirača ili najzad kakvog grešnog praktikanta koji sa svim nevino, uz šolju crne kafe sedi u ćošku kafane.
E vidite, zbog tih podnaredničkih ljubomora, izdala je pre neki dan vojna vlast naredbu da kafedžije ne smeju davati nižim činovima i redovima pića. Kad im da piće, biće sam kafedžija kažnjen.
Zamislite sad molim vas sve scene koje će usled te naredbe nastati.
Podnarednik Arsa recimo dođe u 10 sati u kafanu kod „Bandiste“. Prošao je tri put Zetskom ulicom a ona nije bila na vratima. On očajno upadne u kafanu, grune pikslom o astal i razdere se:
„Čašu vina!“
Dotrči gazda i počne da se uvija:
„Ovaj, gospodine podnaredniče, zar ne vidite kako je ružio vreme, ladno, zdrav je ladno. Zar nije bolje jedan čaj da popijete?“
„Ne budali nego daj mi vino.“
„Ovaj… kako da kažem… malo pre sam baš pržio kafu. Kad bi hteli jednu kafu?“
„Ama, nemoj mi pričati, nego daj mi vino.“
„Pa dobro, Arso, da vam dam, našto vam ne bi dao… nego koje hoćete, belo ili crno!“
„Belo.“
„E belo, vidite, belo je noćas promrzlo, prosto promrzlo.“
„Pa eno onaj gost tamo pije.“
A kafedžija se sagne na uvo:
„Ovome tamo mogu makar šta da dam, ali vama, vama neću.“
„Pa dobro, daj mi crno.“
„Crno? Eto ti sad, od kud vam sad pade na pamet da pijete crno vino. Ostavite se boga vam te komendije, poručite belo a pijete crno, od kud to ima smisla. Ja vam opet kažem bolje je da pijete čaj.“
I jednog dana zađete po svima kafanicama i vidite svi zaljubljeni podnarednici piju čaj i cede čitav limun u čaj da bi im, zbog ljubomore, limun što više nagrizao trbuh.
A zamislite nešto, kad bi vojnoj vlasti palo na pamet da tu naredbu proširi i na mlađe oficire. Ja bi se kod „Balkana“ iskidao od smeja kad bi pogledao u onaj oficirski sto a oko svi piju čaj iz krigla.
Ali, valjda neće doći do toga.