Stari Atinjani su izvesno uvek u aforizmima razgovarali. Na primer, Diogen ide s buretom tadanjom Atinskom Knez-Mihajlovom ulicom a Alkibijad se vraća malo veseo iz tadanje, Atinske „Esnafske kafane“ (koja se recimo tada zvala „Kafeneue tis eskafis“) pa gurne Diogena i tom prilikom ovi se u aforizmima posvađaju. Diogen kaže Alakibijadu:
„Ne guraj mi kuću, ako si svoju popio ne češi se o tuđu.“ Na što Alkabijad takođe u aforizmu odgovara:
„Ako sam svoju kuću i popio, ja sam bar svojim grudima i svojom krvlju, branio našu opštu kuću — Atinu.“
Diogen mu opet u aforizmu kaže:
„Ko ne ume svoju kuću sačuvati ne ume ni tuđu, našto mu Alkibijad nešto u aforizmu opsuje i ode dalje.“
*
Dok se kultura iz onostranog Srpstva u ovostrano Srpstvo prevozila čamcem, to je malo sporije išlo, ali od kako smo više fabrike Monopola Duvana dobili preko ćuprije železničku vezu — nema više sumnje da su se iz Novog Sada, nekadanje Srpske Atine, raselili mudraci i nema više spora da je naš Beograd sad središte srpske kulture. Beograd je sad srpska Atina.
Prođite pred veče korzom Knez-Mihajlove ulice pa ćete sresti ne jednog ko vazdan Alkibijada u uniformi konjičkih oficira; srešćete tu i beogradske Irodote, Tukidide i Ksenofonte, oni su do duše sad profesori srednjih škola ali svi željno očekuju docenturu na Univerzitetu, a ako siđete na koj zbor u „Drugu Beogradsku Pivnicu“ srešćete Demostene koji očekuju ovih dana da ih kandiduju za kmetovske pomoćnike ili bar odbornike. Pa, ako vam u toj gomili nedostaje Diogena koji ide s fenjerom, te da nam Beograd što više liči na Atinu, uveravam vas da ćemo mi svi Beograđani uskoro ličiti na Diogene, jer kakvo nam je električno osvetljenje, moraćemo ako Bog da, poneti svaki po jedan fenjer te da se vidimo ili bar da nađemo svoje kuće.
*
Naši Beograđani, ako baš i ne razgovaraju u aforizmima kao stari Atinjani, imaju svojih mudrih izreka. To su često beogradske poslovice i ja sam ih čuo ovde i onde, pa zašto ih ne bi zabeležio. Neka ostanu poznijim pokolenjima. Evo nekoliko takvih:
Bolje je imati trokatnu kuću na Terazijama, no pocepane cipele.
Umiljati pisac dva fonda sisa.
Ko pre devojci — njegovo dete.
Bolje je biti mrtav pijan no mrtav trezan.
Dva loša ubiše Miloša — te će iduće cenzure Miloš podneti dva dobra.
Ko drugom jamu kopa, mora se postarati i da ga gurne u nju.
Bolje je imati punu kesu no punu glavu.
Gde se dvoje potpišu, tu se treći koristi.
Um za morem (Abacijom) a — izvršitelj u kuću.
Vatra je dobar sluga a zao gospodar — osim ako osiguranu robu sam upališ.
Bolje je imati nego umeti.
Teci prijatelje, ako hoćeš da imaš potpise.
Ne pada sneg da pomori svet, nego da drvarski kartel digne cene.
Svaki je zanat zlatan, al blagajnički je najzlatniji.
Bez muke nema nauke, niti u Srbiji bez nauke ima kakve muke.
Ako koza laže, jarac zna koliko je sati.
Kakav svetac takav tamjan, kakvi građani takav tramvaj.
Oko za oko a zub za zub, pošto se uveriš da nije Ranimirov.
Ruka ruku mije a obraz — varoški sud.
Izaći će delo na videlo — bar u devetom mesecu.
*
Molim prijatelje narodnih umotvorina neka pribeleže još koju mudru izreku beogradsku, da saberemo i sačuvamo mudrost nove Atine.