Danas ili sutra pa će se zarumeniti ovaj sneg koji je pokrio polja i gore naše; zarumeniće se skupocenim rumenilom, krvlju koja će se prosuti iz grudi naših.
Pa kad grane proleće, kad otopi sneg i poteku krvavi potoci, ponići će iz vlažne zemlje mlada i bujna trava, a iz grobova, još svežih, još neopojanih legendi o onome što je bila i o onome što će biti.
I ta će legenda zaći od grada do grada, od sela do sela, i od gore do gore; šaptaće se i pričati glasno i prenositi se s kolena na koleno.
A ta će legenda tada glasiti:
Bila, jednom jedna aždaja, krvavih zuba i očiju. Ona se uselili u jednu pećinu, odakle je svake subote slazila u polja te je stala vriska i rika od koje je sve stanovništvo drhtalo. I nebi se umirila, dogod joj se nije dala bar po jedna žrtva da joj krv ispije i da je proždere.
Ali nije hteli ma čiju krv. Njoj je trebala mlada, sveža, rumena krv, da svoju ispoganjenu krv podmladi. I nije se okanula vriske sve dok joj kao žrtva nije data kakva srpska i mlada devojka.
Svake subote požderala je ona bar po jednu takvu žrtvu a građani toga grada — koji se recimo Evropa zove — da bi samo ostali na miru, doveli su joj redom svoju decu.
Tako je najpre okrvavila aždaja svoje zube na lepoj devojci koja se zove Poljska, pa je posle isisala krv devojci koja se zvala Češka. I onda redom, svake subote po jedna. Hrvatska, Vojvodina, Dalmacija, Dubrovnik i redom, redom, svake subote po jednu.
Najzad dođe red i na carsku ćer, na Bosnu ponosnu, da se i ona prinese na žrtvu. Evropa hoće mir a za ljubav mira neka se, bogami, žrtvuje i carska kći.
I povedoše je mladu, ponosnu i predadoše je aždaji u čeljusti. Ali se pojavi mladi jedan vitez — naoružan verom u Boga i verom u svoje pravo i pođe da se bori sa aždajom.
Graknuše svi:
„Ne. Sila je to, ne može se njoj na suprot stati.“
„Znam ja da je sila“, odgovara vitez, „ali znam i mesto gde su joj slabe krljušti. Tući ću je tu i tuda će joj moje koplje do srca dopreti“.
I tako će biti.
Još dan ili dva i zarumeniće se sneg koji je pokrio naša polja i gore a kada grane proleće, i poteku krvavi potoci, tada će iz grobova još svežih, još neopojanih, ponići priča o krvavoj borbi mladoga viteza i zelene aždaje.