Naš uvaženi mnogoznalac Ben Akiba zadržao se juče („Politika“, broj 693) malo kod „Znaka pitanja“, ili bolje reći „u kavani kod ?“ čudeći se tom čudnom nazivu.
Izgleda dakle, da baš on koji toliko zna, (a koj mnogo zna, taj mnogo i pati!!) ne zna za istoriju tog „Znaka pitanja“, pa bih želeo, da mu je saopštim, ako ne čega drugog radi, a ono radi vanredne sreće, koju taj „Znak pitanja“ trojici zastupnika te kavanice donese u — klasnoj lutriji.
No o tome docnije.
Posle opravke i prepravke dotle bezimene kavane, baš preko puta Saborne crkve, prohtelo se tadanjem zastupniku da kavanu „krsti“, te jednoga dana osvanu na njoj tabla sa zlatnim slovima: „Kavana kod Saborne crkve“.
Pa kako je ta kavana i pre toga „krštenja“ bola oči mnogom istinskom pravoslavnom sinu, kad je npr. u sred časna posta u prozoru te kavane svakodnevno morao gledati izložena sve sama „posna“ jela u vidu kobasica, pitija, šunki, i tome podobnih đakonija, njen novi naziv „kod Saborne crkve“ izazvao je kod mnogih prolaznika veliko negodovanje i jedan od njih napisao je tada u jednom našem večernjem listu ovakvu napomenu:
Kafana kod „Saborne crkve“.
„Jesi li bio skoro kod ‘Vladike’? Ala mu je vino izvrsno. Ja juče svratih malo, pa baš dobro povukoh.“
„Batali ti ‘Vladiku’, ali što je rakija kod ‘Saborne crkve’, to više ne rodi. Ni sam iguman ne bi je mahnisao. Mi se juče zabavismo malo poduže kod ‘Ruskog Cara’, pa od njega svrnusmo i ‘Prestonasledniku’, posle odosmo na ‘Kosovo’, a završismo kod ‘Srpske Nade’ (one što pravo gledi u prozore austr. poslanstvu) birasmo i probirasmo gde se slađe gucnuti može, ali veruj što kod ‘Saborne crkve’ dobru šljivovicu služe, to je već pred kuma.“
„Hvali ti ‘Sabornu crkvu’ koliko ti volja, ali ja se držim ‘Vladike’. Tu se osećam kao u svojoj kući.“
„Ne kudim ja ni ‘Vladiku’. Ima on i svojih dobrih strana, ali će mu ‘Saborna crkva’ preoteti renome i uskoro će ceo Beograd ići na rakiju kod ‘Saborne crkve’.“ — —
Ne mislite dragi čitaoci, da je ovo neka sprdnja sa ovom našom svetinjom!
Bože sačuvaj! To je nažalost gola istina, da smo mi Srbi u nepažnji odmakli od inih naroda, jer otidite samo do naše svete saborne crkve, pa ćete na jednoj kućici baš na spram samih velikih crkvenih vrata videti novu tablu sa krupnim zlatnim slovima:
Kafana kod „Saborne crkve“ (Nedaleko od nje nalazi se i onaj grešni „Vladika“ što toči ono dobro vino.)
A već o ovim drugim kafanskim neću ni da govorim.
„Pa, jel’te, kako to lepo zvoni, kad kažete: ‘Hajde da se svrnemo malo kod ‘Saborne crkve’, da spustimo koji fraklić mučenice’…“
Šta li će nam na ovo reći inoverci?
I kad već mora postojati krčma (kafana je, znate, malo finije rečeno) baš preko puta same saborne crkve, zar mora i njeno ime nositi??
⁂
Odmah sutra dan po ovoj publikaciji naredila je uprava grada Beograda, da se ta tabla skine i drugom zameni, što je i učinjeno, ali je onda zakupac na tablu dao staviti znak pitanja (?) kao neku vrstu nevina protesta protiv naredbe upravine.
Nu nije se pokajao što je kavanu ponovo „krstio“, jer baš od toga doba pođe mu sreća u susret. Na klasnoj lutriji dobi on poveći zgoditak, koji mu omogući napuštanje radnje. Pa i drugi, i (ako je istina), čak i treći zakupnik pođe istim srećnim tragom, te ako bi iko imao razloga ljutiti se na taj „znak pitanja“, mogli bi to biti samo naša klasna lutrija, koja zakupcima kavane kod „?“ morade isplatiti do sada lepe pare.
A sad bi (da je puste sreće!) mogao doći red i na goste kod „Znaka pitanja“, te bih ja od sveg srca želeo, da se gospođa Fortuna prvenstveno nasmeši, ali onako đavolasto-vragolasto nasmeši, baš na samog Ben Akibu, te da mu njegov jedinstveni humor nikada ne utone u moru briga i ježednevnih potreba, nego ga učini sretna i potpuno zadovoljna, kako bi nas do konačne svoje (daleko joj lepa kuća!!) veselio i zabavljao svojim jedinstvenim, slatkorečivim i nenadmašnim šalozbiljcima koje svi mi u slast čitamo i u njima uživamo.