[Citat. Nečitko]
— Staro-jevrejska
„Sve je već jednom bilo!“
Rekao je prorok stari;
Pa se ipak dešavaju
Neprestano nove stvari…
Da… sve je već jednom bilo… ali da se jedan Ben-Akiba zakačinje za svoje ljude, to odista nije bilo. A sad izgleda, kao da to biva.
Eto, uzmimo tvoju poslednju hroniku „Carinski rat“, iz 721 broja „Politike“. Odatle uzmimo prvoimenovanoga od onih, koje ti hoćeš da metneš u vagon. To ne može biti, da ti misliš na srpskog izdavača Gecu Kona; jer to bi bilo strašno…
Zašto hoćeš da metneš baš Gecu u vagon; oni nije za vagon ni zreo?…
Ako bi se tako radilo sa svima našim zaslužnim ljudima, onda bi nam lepo išlo…
Metnuti u vagon čoveka, čiji su preci prolivali krv po ovoj zemlji i koji je (vidi poznati feljton „Naši ljudi“) napravio onu istorijsku galamu na Čukur česmi uoči bombardovanja — bila bi očigledna nezahvalnost!
A Geca Kon nije bez svojih zasluga. Prvo i prvo, on umalo što se nije rodio u ovoj zemlji; u njoj je izučio knjižarstvo, a docnije kad je usled nezgodnih političkih prilika nastalo teško vreme i za srpsku knjigu, on je morao da napusti svoje ognjište, prešao je u stari srpski prosvetni centar „Novi Sad“ i tamo je pok. A. Pajevića svesrdno pomagao u širenju srpske knjige.
Kad su, najzad, u nas nastale povoljnije prilike, on se s drage volje vratio u otadžbinu i tu otvorio radnju.
Radeći neumorno i ne prezajući ni od kakvih žrtava, Kon je u našoj prestonici za kratko vreme stekao — lepu paru.
I, sad, da ga metnemo u vagon!…
Ne, to nikako… Njemu je ova zemlja draga, zemlja, za koju ga vezuju tolike uspomene i — poslovi. On s pravom u svome opravdanom ogorčenju uzvikuje, da bi se samo preko mrtvog sebe dao izbaciti iz nje!
Pa, onda, kad bi se to desilo, ko bi nam izdavao srpske knjige!… Zar nije on baš pre nekoliko dana izdao jedno valjano srpsko delo „Iz književnosti“? Zar on ne štampa (i tek što nije gotova) jednu srpsku sintaksu, pa zbirku pesama jednog mladog srpskog pesnika? — I to sve iz čiste ljubavi prema knjizi, jer je i honorar piscima — obećao, čim rasproda dela.
Osim toga, što je srpski podanik, i na osnovu toga podanstva ovde sasvim zakonitim putem rađa decu, on je još i izvoznik, i kao takav izvozi — stare srpske marke.
I sad, kad on sa svima izvoznicima ima da strada (jer, šta bi on radio kad bi mu iz Zemuna vratili, nešto, vagon sa markama, ako pronađu bolesnu marku?!) i kad bi trebali, kao i ostale izvoznike, da ga potpomažemo — sad zar ti, Ben-Akiba, hoćeš da ga metneš u vagon?
Ne, mi ne damo našeg Gecu Kona;
Izbaci ga, o izbaci iz vagona!