Brava na hodniku dosta oprezno škljocnu.
Pošto sam bio sam u kući, odmah izađem da vidim, ko je.
U hodnik se već bila provukla jedna prljava, čupava, mlada glava, koja svojim izgledom nije baš mogla dati sasvim pouzdane svedodžbe o čistim namerama.
Na toj glavi je bio slamnji šešir, koji je morao duže vreme zauzimati kakav dostojniji položaj.
Ni ostali delovi odela (a ovaj je gost imao samo delove), nisu bili od one sorte, kakvu nose ljudi, koji se puštaju u kuću.
Moglo mu je biti oko 13—15 godina.
Na sebi je imao samo još dva dela od odela: jedan stari pocepani kaput, koji je na drugome morao biti sako, a na njemu je izgledao kao iberciger; ispod toga kaputa su virili dronjci od crne, izrešetane košulje, i — to je bilo sve. Od košulje do dole bio je odeven, kao u centralnoj Africi.
Kad me ugleda, zapita me nekim zagušljivim glasom:
„Treba li vam sluga?“
Ja ga pogledam i nehotice se nasmejem — lep sluga!
„Pa onda mi dajte“, pređe odmah na stvar, „deset para, da kupim hleba; nisam dva dana ništa okusio…“
Ne, što sam mu to poverovao, niti što sam bogznakako darežljiv, nego da ga se samo što pre kurtališem, dam mu paru i on ode. Pogledam za njim, da li je odista otišao, i vratim se u svoju sobu.
*
Bila je jaka vrućina. Po ulici se dere doldrmadžija; njegova kolica tandrču po kaldrmi i zaustave se prema mojoj kući.
Malo posle nehotice pogledam kroz prozor i vidim svoga nesuđenog slugu, kako stoji pored kolica i jede sladoled…
Pa zašto ne, — na ovoj vrućini!
Sad mi je već postao zanimljiv, pa sam ga posmatrao dalje.
On nije pojeo ceo sladoled; nije mu se dopao. Vrati doldrmdžiji tanjirče, pa se onda osvrte i, spazivši ladovinu, priđe kući, pa spusti se niza zid na zemlju pod samim mojim prozorom. Tu izvadi iz postave gotovu cigaretu, obliznu je i zatraži od dvojice-trojice prolaznika vatru; ovi ga pogledaše s prezrenjem i ne dadoše mu.
Šta sam znao da radim, nego bacim čoveku palidrvce kroz prozor.
On me pogleda, klimnu glavom, nemarno se dotače prstom šešira, zapali cigaretu i metu moju kutiju palidrvaca u džep.
Povukao je nekoliko dimova, digao se, trgao na brzu ruku još dva-tri dima, pustio ih kroz nos, pa baci cigaretu.
Zatim se pogleda odozgo do dole, povuče malko kaput, priđe susednim vratima, oprezno uhvati za kvaku, polako otvori krilo, uvuče prvo glavu, ne otvorivši vrata sasvim, povuče se zatim porebarke i ode — da se ponovo ponudi za slugu.