Ajd nek digne ruku i neka kaže ko je taj koji je sad o Božiću ili o Novoj Godini pojeo praseću glavu ali ne okrnjenu? Ovo naročito pitam one koji imaju u kući devojaka ili udovica. U takvoj se kući ne može pojesti glava s njuškom, njuška prosto nestane pre no što glava dođe na astal.
Verovatno je i kod vas takav isti rod. Pojedete prase o Božiću a glavu sačuvate do Nove Godine. Kao red je da s glavom dočekate novu godinu. Razume se, ima glava, koje dočekaju novu godinu a ima ih koje je i ne dočekaju, pojedu se ranije, ali njuška obično ne dočeka ni Božić.
A znate li za zašto se to čuva i zašto naročito devojke i udovice idu u lov na svinjske njuške? Vele kad devojka kroz njušku pogleda u mladića a on posle da poludi za njom. Otuda ćete kod mnogih devojaka, žena i udovica videti da nose u nedrima kao amajliju svinjsku njušku, da bi im uvek bila pri ruci — zamislite, svinjsku njušku na ženskim grudima.
Gospođa Dana — to mi je ona sama pričala — čak se i udala kroz svinjsku njušku.
„Ovoga istoga današnjeg mog Jocu ja sam gledala kroz svinjsku njušku.“
„I to vam je donelo sreću?“
„Ta idite molim vas, zar ga ne vidite kakav je. Prokleta bila i ona svinjska njuška koja mi ga je dovela.“
Znam još jedan brak koji je sklopila svinjska njuška. To su supruzi gospodin Steva i gospođa Ljubica. Ja ne znam ko je koga pogledao kroz svinjsku njušku, ali znam da su se uzeli iz ljubavi. I znam kad su se prvi put posle svadbe posvađali da je ona uzviknula:
„Upamti da će ti ona njuška izaći na nos.“
Ja to u prvi mah nisam razumeo, jer nisam nikako umeo da pretpostavim kako nekome njuška može izaći na nos. Posle su mi već objasnili, i ne samo što su mi objasnili nego sam se sa svojim rođenim očima uverio da je Stevi izašla njuška na nos. A evo i kako.
Gospođa Ljubica je zadržala njušku i u braku. To jest, nosila je neprestano uza se njušku. I dok druge žene upotrebljavaju u društvima lornjet, dotle gospođa Ljubica upotrebljava svinjsku njušku. Kažu da je ona čak padala na misao da nabavi dve njuške, da iz lornjeta izvadi staklad pa da lepo u društvu upotrebljava lornjet sa svinjskim njuškama.
Da bome da to nije bilo ni malo pravo gospodinu Stevi. Moglo bi mu i biti pravo da je ona recimo samo njega gledala, ali je ona počela svakog redom da gleda. Nije mu bilo pravo i domišljao se svakojako šta će i kako će.
Pomogla mu je mačka. Jednoga dana, mačka, ne znajući ništa o čarobnoj moći njuške, prosto pojede ovu.
To ne bi bilo tako veliki događaj, jer najzad svinjska njuška je dosta sitan zalogaj. Ali izgleda da je mačka, progutavši taj zalogaj, pojela ujedno i ljubav koja je tako lepo spajala ovaj bračni par. Mogli su oni davati mački i ricinus, pa opet ne bi više došli do ljubavi koja je na taj način iščezla.
I eto od toga doba gospođa Ljubica ne može da vidi očima gospodina Stevu:
„Kad ga vidim samo, a ja se odmah setim svinjske njuške. On je kriv što je mačka pojela, on joj je to poturio.“
I od toga doba, grešnome gospodinu Stevi ta je njuška prosto izašla na nos.
U ostalom, moglo bi se preporučiti muževima da preture malo džepove svojih žena. Ko zna da li koja od njih ne nosi uza se svinjsku njušku. A obraćam pažnju muževima da mačka zdravo vole te božićne svinjske njuške.