Pročitajte samo četvrte strane naših novina i onih u Beogradu i onih u unutrašnjosti. Sami pozivi na godišnje zborove sa dnevnim redom: „Čitanje izveštaja stare uprave“ i „Izbor nove uprave“.
Tu su ti banke, tu zadruge, tu esnafi pa tu udruženja i razna društva. Sve to drži svoje godišnje zborove sad u januaru. Zaključeni su računi i bilansi, blagajnici se naoštrili razlozima, oni što će oponirati na godišnjim zborovima, već šuškaju po kafanama o nepravilnosti rada upravnog odbora.
I kakvih ti tu bilansa nema. Ima lepo, čisto izrađenih, pisanih crnim mastilom i kaligrafskim slovima, išpartanih plavim mastilom a ona reč „svega“ i glavna suma ispisana crvenim mastilom. Vrlo lep bilans da ti je milina da ga uzmeš u ruke ali — tepsija je tu ali pite nema. Bilans zdravo lepo izrađen ali para nema.
Pa onda ima bilansa izrađenih na raboškoj osnovi, zarezan svaki izdatak, pa mu ne možeš krsna imena uhvatiti.
Pa ima tu duplih knjigovodstava, pa ima prostih, pa ima notesa, i ima onih naših knjigovodstava koja se na zboru ovako raspravljaju:
„Pa dobro, blagajniče, a šta je sa onih jedanaest dinara što sam ti o Đurđev-danu dao?“
„Kojih jedanaest dinara? A jest, to sam dao poslužitelju Tomi.“
„Pa jesi li zabeležio negde?“
„Nisam. Baš dobro te me podseti, evo sad ću da zabeležim.“
I dok tako ide na jednoj strani na drugoj opet, usled velikog broja onih koji su svršili trgovačku akademiju pa ostali besposleni, uvuklo se duplo knjigovodstvo i tamo gde mu ne treba. Tako na primer, bar tako čujem, i Materinsko Udruženje, sklopilo je svoj bilans na osnovu duplog knjigovodstva.
O gospode Bože, kakve li tek moraju izgledati te knjige Materinskog Udruženja na osnovi duplog knjigovodstva. S leve strane se beleži „ulaz dece“ a s desne „izlaz dece“. Ajd „izlaz dece“ to još razumem šta je i, ako u nadzornom odboru Materinskog Udruženja postoji i koja babica, lako će tu stranu overiti, ali šta mu je to „ulaz“, kad se stvar tiče rođenja dece.
I onda kakav izgleda taj bilans. Izvesno ovako:
| U gotovini | 21 dete |
| Na dugu | 9 dece |
| Svega | 30 deteta |
I, ko mu ga zna, možda je čak izračunata i dividenda, te na svaku članicu upravnog odbora pada tri frtalja deteta. To bi bila lepa dobit za godinu dana rada, naročito ako članicama upravnog odbora Bog nije dao od srca poroda. Njihovi bi muževi izvesno bili zadovoljni kad bi za godinu dana rada mogli steći i tri frtalja deteta.
Ala nije reč o bilansima, reč je o godišnjim zborovima.
Ja sam pokušao da napravim račun, da vidim koliko puta godišnje jedan Srbin glasa.
Evo tog računa:
- Za izbor skupštinski, koji se kod nas hvala Bogu svake godine obnavlja glasa jedan put godišnje.
- Za izbor opštinski opet jedan put.
- Za izbor partijske uprave opet jedan put.
E sad, svaki je Srbin prosečno u pet udruženja. Bilo to banka, esnaf ili pevačko društvo. I tu glasa jedan put za izbor uprave. U toku godine u svakom udruženju izjavi upravi nepoverenje, i tu glasa jedan put a za tim glasa za izbor nove uprave.
Dakle, jedno na drugo, svaki Srbin glasa šest puta godišnje.
Nosim se nešto mišlju, ako mi da Bog da jednog dana budem Ministar Finansija, da udarim porez na glasanje. Po marijaš od jednog glasanja. A pretpostavimo da je u Srbiji bar milijon stanovnika zaraženo potrebom glasanja. Zamislite kad taj milijon glasa šest puta godišnje, to bi bilo šest milijona marijaša. Taman dovoljno da se nazida Narodna Skupština.
A pravo bi i bilo da se naša Narodna Skupština nazida na račun naše bolesti za glasanjem.