Tri put Bog pomaže. Ajd i treći put da govorim o bankama. Ono, takav sam ja, kad okupim banke, pa banke, pa banke, pa ostavim njih i dočepam se žena te okupim njih, pa…
U ostalom tako se i oni prema meni drže. Po neka žena me okupi, okupi, pa me pusti i dočepa me banka pa me okupi, okupi, okupi.
Sad, bilo kako bilo, tek dok se ne izvučemo iz meseca januara ja ću može biti još pisati i govoriti o bankama i menicama. To je u ostalom bolje jer dok ću ja ovog meseca pisati o bankama i menicama, dotle će drugi pisati menice. Takav je ovaj januar sa ovim silnim zabavama i koncertima.
A znate o čemu mislim danas da govorim. Palo mi je na pamet, kod tolikih silnih banaka što ima u Beogradu, nebi li se moglo nešto ustanoviti jedna čisto ženska banka.
Zamislite dakle, svaka ženska unese svoj kapital, neka veći a neka manji. Napišu se pravila i obrazuje banka. U upravni odbor, razume se kao i kod drugih banaka, uđu one ženske koje su uložile bolje kapitale, a u nadzorni odbor one žene, koje su već zaključile svoje račune, pa su kadre sad da pregledaju tuđe zaključne račune. Tu bi dakle ušle starije gospođe, svekrve, tašte ili bar one koje se spremaju da budu tašte.
Ja ne znam kako bi ta banka funkcionisala ali mogu da pretpostavim kako bi od prilike izgledala jedna sednica koja bi se bavila cenzurom menica.
„Gospodin Janko Janković pukovnik u penziji, moli za 200 dinara zajma“, čita sekretar.
„On se odbija!“ viču odbornici i odbijaju jednoglasno.
„Gospodin Stojan Marić državni savetnik u penziji traži zajam od 800 dinara sa dva dobra potpisa.“
„Da se odbije.“
„Gospodin potporučnik Ružić traži 600 dinara na zajam“, čita sekretar.
„Da mu se da“, viču odbornice jednoglasno.
„Na osnovu čega?“ pita pakosno jedna gospa za koju mnogi vele da nije lepa.
„Kako na osnovu čega“, pita lepa gospođa Stana, „na osnovu toga što uživa kredit“.
I ne samo što bi g. Ružić dobio zajam nego bi mu se i pri otplatama gledalo kroz prste. Bilo bi kao kod osiguravajućih društava, što mlađi čovek sve bi manje otplaćivao a što stariji sve bi više otplaćivao.
A bilo bi izvesno i slučajeva gde bi upravni i nadzorni odbor došao u sukob. Recimo g. Petrović poručnik podnosi ovakvu molbu za zajam:
Upravnom odboru Ženske Banke
Rad sam da regulišem sve svoje dugove da bi se mogao oženiti, s toga mi je čast zamoliti da mi se odobri zajam od 6000, dinara.
Razume se, upravni odbor odbije takvu molbu. Šta znači to ženiti se. Nadzorni odbor među tim, gde sede tašte koje imaju po jednu devojku kod kuće ili one gospe koje očekuju da uskoro postanu tašte, nalazi da bi taj zajam trebalo odobriti. I tako ta molba izazove sukob te otpočne borba izmeđ upravnog i nadzornog odbora kao pri Bogu kod Dunavske banke.
Taj sukob pobudi vladu da pošlje svoga komesara i, razume se, svaka vlada želeći mira i rada, pošlje kakvog neženjenog sekretara Ministarstva privrede.
Sekretar počne prisustvovati sednicama i, stvar legne.
Eto tako bi to od prilike izgledalo.
Radoznao sam, kako li bi ja nešto stajao kod ženske banke? Bi li imao kredita.