Kod nas u Beogradu se održavaju svega dva vašara godišnje. Jedan drži crkva Sv. Marka o svojoj hramovnoj slavi a drugi Ministarstvo Prosvete, za vreme učiteljskog razmeštaja. Onome prvome izvesno ste imali prilike svi da prisustvujete a ovome drugome ne verujem. A i ovaj je drugi isti kao i onaj prvi. I ovde na vašaru u ministarstvu onako isto kao i na Batal-džamiji vri i gamiže narod, jedni prodaju mesta svoja učiteljska a drugi ih kupuju, i ovde pred vratima kao god i tamo pred portom pojedini bogorade, i ovde u Ministarstvu kao i tamo na Batal-džamiji, pojedini učitelji razapnu čadore pa ne miču iz Ministarstva po nekoliko dana dok im se posao ne svrši. Razume se, kao i na svakome vašaru, tu nećete da vidite velikoprodavce — one što imaju po petnaest godina službe i zagrejana mesta — nego samo maloprodavce, one privremene grešnike koji sacuju na trange-frange o svakom vašaru, ne bi li dobili bolje mesto.
Imam ja u Ministarstvu Prosvete jednog rođenog pašenoga činovnika. To jest, on mi u stvari nije sasvim rođeni pašenog, nego moja i njegova žena bile su u osnovnoj školi vrlo dobre prijateljice a posle su se zaboravile. Prema tome dakle on nema bližeg roda od mene, pa kome će da se požali nego meni. Taj grešnik za vreme učiteljskog razmeštaja ne sme ni iz kancelarije kući ni iz kuće u kancelariju. Ostavi što je pred njegovim vratima učitelja i učiteljica, ali kad pođe kući a oni ga čekaju svud usput. Na svakih deset metara po jedan učitelj ili učiteljica. Izgleda, Bože me prosti, ako da ih je beogradska opština zasadila na Terazijama. Staneš kod Ministarstva Prosvete pa pogledaš samo a ono milina ti videti: divlji kesten pa učitelj, pa opet divlji kesten pa učitelj, pa sve tako redom niz Terazije; kesten pa učitelj, kesten pa učitelj, kesten pa učitelj. Jedva grešnik prođe kroz tu aleju pa stigne kući a kad uđe u svoju avliju a on zateče i tamo deset petnaest privremenih učitelja, kao da si ih sad tek doneo iz Topčiderske ekonomije pa zasadio po avliji kao mladice. Provuče se i kroz tu muku, misleći da će bar mirno ručati, ali ga u sobi čekaju: tri majke raznih učiteljica, pet tetki, jedna strina, sedam zaova i jedanaest učiteljskih tašta.
Možete misliti kako taj zlosrećnik ruča.
Patio je tako dve tri godine pa se ove godine domislio. Kad pođe ujutru u kancelariju a on ponese ručak od kuće, da bi ručao u kancelariji, pa ne ide Terazijama u Ministarstvo nego Savamalom i Abadžijskom čaršijom te uđe u Višu Žensku Školu. Tamo se zamoli direktoru Sreti Pašiću pa ga ovaj uznese na ruke i prebaci preko zida u Ministarstvo Prosvete, što u ostalom Sreti nije nimalo teško. Mogao bi taj prebaciti preko zida i samoga Ministra Prosvete, te da mu je teško jednog sekretara sa 175 dinara mesečno plate, ne računajući tu porez i udovički fond.
Na taj način on grešnik, zaključan u svojoj kancelariji, može da svrši učiteljski razmeštaj. Ako ko ne veruje, neka ode u Ministarstvo pa će se uveriti da komisija za učiteljski razmeštaj, evo već nekoliko dana sedi zaključana u sobi samo da bi svršila posao.
Nego, kad je reč o učiteljskom razmeštaju, da vam ispričam šta se desilo pre dve godine.
Učitelj Ljubisav ima ženu Milicu i učiteljuje s njom zajedno u selu P. učitelj Žika opet ima ženu Hristinu i učiteljuje u selu O. Selo P. i selo O. su u raznim okruzima i bogami podaleko jedno od drugoga.
Jednoga dana učitelj Ljubisav sedne i napiše učitelju Žiki ovako pismo:
„Ako pristaješ da razmenimo mesta. Ja bih rado prešao u tvoje selo, ako se tebi svidi da pređeš i ti u moje javi mi pa da sporazumno podnesemo molbu g. Ministru“.
Na to Žika odgovori ovako Ljubisavu:
„Rado pristajem na tvoju ponudu. Pod današnjim podnosim podnosim molbu Ministru u kojoj navodim da je podnosim u sporazumu sa tobom. Čim primiš ovo pismo učini i ti isto“.
I Ljubisav podnese molbu, pa kako je to sporazumna molba, Ministar je prihvati i odobri. To se odobrenje saopšti i jednome i drugome s tim da odmah pođu na svoje dužnosti pošto su predavanja već otpočela.
Ali, sad tek, kad se valjalo krenuti na nove dužnosti, uvidi i učitelj Ljubisav, da je on molio samo za sebe a za svoju ženu sa svim zaboravio da moli. Tu istu pogrešku učinio je i učitelj Žika. I sad se razvije telegrafska prepiska izmeđ njih. Prvi telegram pošalje Ljubisav Žiki:
„Ja zaboravio da tražim premeštaj i za ženu. Prema tome ona mora ostati ovde. Šta ćemo?“
Na to Žika odgovori, takođe telegrafski:
„Istu pogrešku i ja učinio. Nek ostane za ovu godinu ovako a do godine ćeš mi vratiti ženu a i ja tebi“.
Tako su pre dve godine Ljubisav i Žika promenili mesta i žene. Hvala Bogu, to je bilo privremeno svega godinu dana, inače bi još mogli biti ljubomorni jedan na drugog.
Prošle je godine to ispravljeno a ove godine su i jedan i drugi dobili prinove u kući.
Motriću baš da se i ove godine, prilikom razmeštaja, ne desi kakva nekakva pogreška.