PREDSEDNICA: (Zazvoni u zvonce.) Poštovane gospođe. Vama je poznato da je naša vredna članica i saradnica „Domaćice“ gospođa Mica Stojšićka prošle sedmice prijavila jedan svoj nov rad za „Domaćicu“. Stavljajući pitanje toga rada na dnevni red, ja vas molim da pažljivo saslušate gospođu pa tek za tim da date svoje mišljenje o samome radu. Umoljavam gospođu Micu da izvoli pročitati nam taj svoj rad.
GOSPOĐA MICA: (Laskavo se klanja na sve strane i vadi iz torbice rukopis, šnuftiklu i migrenenštift.) Vi znate, gospođe, da ja po slabim svojim silama potpomažem koliko mogu svojim radovima naš list „Domaćicu“ a time posredno i onu veliku i uzvišenu ideju, kojoj služi i „Domaćica“ kao organ društva tako plemenita i humanog zadatka, kakvoga je „Žensko Društvo“.
GOSPOĐA PERSA: (Gurnuvši laktom gospa Anku koja sedi do nje šapće joj na uvo.) Ovaj govor joj je sastavio njen muž Arsa. Misli nama će podvaliti.
PREDSEDNICA: (Zvoni.) Molim da niko ne prekida govornicu.
GOSPOĐA MICA: (Pošto se pribere malo, otvara rukopis na stolu i počne čitanje.) „Licen-torta. Treba spremiti pola kile putera, za tim pola kile šećera, pola kile brašna i pola jaja. Uz to dobro abtrajbovati sa šećerom pa dodati žumance, za tim brašno i naposletku šne od jaja. Modlu treba namazati i dobo posuti brašnom pa toplo seći“. (Pošto je svršila čitanje.) Eto gospođe, to je moj rad za idući broj „Domaćice“ i ja bih molila da se primi.
PREDSEDNICA: Gospođe, ja sam zato da se rad jednoglasno primi i da se unese u zapisnik blagodarnost gospođi Stojšićki koja se tako svojski brine za list. Dovoljno je da vam napomenem da je gospođa prva u „Domaćici“ napisala kako se prave „Krancle“ i slane „Salc-štangle“ i od toga doba evo sve do danas, ne ispušta pero iz ruku.
VIŠE GLASOVA: Tako je. Tako je.
GOSPOĐA ŽIVANOVIĆKA: Molim lepo za reč.
PREDSEDNICA: Gospođa Živanovićka ima reč.
GOSPOĐA ŽIVANOVIĆKA: Ja neću gospođe da se hvalim ali vi sve znate da sam ja još pre nekoliko godina pisala o tome kako se prave Puter-kifle i da od tada takođe nisam prestala da radim. Ja ću i dalje raditi nesebično ne tražeći da mi se unese blagodarnost u zapisnik. Dakle ne govorim to iz pakosti, ali hoću samo da primetim da je „Lincen-torta“ jedna od najobičnijih torta koju svaka kuvarica, koja se plaća bar trideset dinara mesečno, zna da napravi. Gospođa je dakle, radi ugleda samoga lista, trebala da nam napiše o kakvoj drugoj, ređoj torti kako se spravlja. Zašto nam na primer nije opisala kako se pravi „Moka-torta“. Ja sam je prekjuče jela kod gospođe Petrovićke i molila sam za recept ali, to vam mogu svima reći da je to jedna osobita torta a naročito fil koji se pravi, koliko sam primetila od žumanca, šećera i kafe. To sam samo imala da kažem.
GOSPOĐA STOJŠIĆKA: Molim za reč, radi ličnog obaveštenja.
PREDSEDNICA: Ja molim gospođu Stojšićku da se utiša. Mislim da je najbolje da najpre svršimo načelnu debatu pa posle ćemo već i onako morati preći na lična obaveštenja, kao što to od vajkada postoji običaj na našim sednicama. Gospođa Tomićka ima reč.
GOSPOĐA TOMIĆKA: Ja se potpuno slažem sa gospođom predsednicom i zato sam da se ovaj rad štampa još u idućem broju „Domaćice“. Imala bih samo nešto da primetim. Kad god sam pravila lincen-tortu a meni ne ispadne za rukom. Uvek je pokvarim pa je posle upotrebim kao garnirung oko rimflajša, a to zato što moj muž nikad ne jede garnirunge, ili napravim od nje šmarl. To je sigurno zbog toga što ne znam tačno koliko treba žumanca dodati, pa vidim da je i gospođa u tome pogrešila, nije napisala koliko treba žumanca. Bila bi dakle zato da se gospođi rukopis vrati da ga u tom pogledu dopusti pa onda da se štampa.
VIŠE GLASOVA: Tako je. Tako je!
PREDSEDNICA: (Zvoni.) Gospođa Julka Savićka javila se za reč.
GOSPOĐA SAVIĆKA: Gospođe, i ja sam uz mišljenje većine, da se rad štampa. Zamolila bih samo gospođu spisateljku da izvesne izmene u rečima učini. Ja bih naprimer želela da se reč „abtrajbovati“ zameni srpskom reči, tako isto ako je moguće i reč „modla“. Vi znate, gospođe, da se naš list „Domaćica“ rastura u najudaljenije krajeve raskomadanoga Srpstva. To mu je u ostalom i zadatak kao organu jednoga humanoga a u isto vreme i patriotskoga društva. Vi možete dakle sami zamisliti, kako to može nemilo dirnuti jednoga brata Maćedonca i sestru Maćedonku ili jednoga brata Hercegovca ili sestru Hercegovku, kad pročitaju reč „abtrajbovati“. Pretpostavite slučaj da jedna sestra srpkinja iz ma kog dela razdrobljenoga Srpstva, želi da pravi Lincen-tortu“. Ona se ovim receptom ne bi mogla da posluži jer ne bi razumela reč „abtrajbovati“. Eto zato sa toga patriotskog gledišta, da se učine ove ispravke.
VIŠE GLASOVA: Tako je. Tako je! (Pljeskanje sa sviju strana.)
PREDSEDNICA: Usvaja li gospođa Stojšićka ovu primedbu?
GOSPOĐA STOJŠIĆKA: Usvajam što se tiče reči „abtrajbovati“, a što se tiče „modle“ ostajem pri svome, jer tek ne želite modlu da nazovem đuveče.
VIŠE GLASOVA: Tako je.
PREDSEDNICA: A usvaja li gospođa Stojšićka primedbu koja se odnosi na žumance.
GOSPOĐA STOJŠIĆKA: Usvajam da i kod žumanca učinim dopunu.
PREDSEDNICA: Gospođe, stavljam dakle na glasanje. Ko je za to da se ovaj rad primi za „Domaćicu“ neka ustane a ko je protiv neka sedi. (prebrojava pa zatim.) sa jedanaest protiv tri glasa, rad je primljen. Time je današnja sednica završena.
*
Posle završene sednice opazio sam ih, otišle su sve kod kolačara. I to većina je otišla kod Pantelića a manjina kod Dimića. Većina je naručila i jela „Lincen-tortu“ a manjina „Moka-tortu“.
Ja sam baš šetao Terazijama i video sam i jedne i druge.