Dakle stigli su na Mars posle dugog putovanja. U deputaciji su bili jedan kmet i dva odbornika beogradske opštine.
Još čim su se približili Marsu, tako ako su izmakli od Venere, a sa Marsa razleže se pucnjava prangija. Kad stali nogom na Mars dočekala ih je tamo naročita deputacija podnevši im so i hleb. Tom prilikom je vođi deputacije, jedan kmet sa Marsa, izgovorio ove značajne reči:
„Cela planeta Mars je neobično tronuta vašim dolaskom na istu. Nama je vaša pažnja prijatna koliko s toga što se našim uređenjem hoćete da koristite za uređenje srpske prestonice, toliko, pa još i više, što će stanovništvo naše planete imati prilike da vidi kako izgledaju odbornici beogradske opštine!“
Na ove se reči naša komisija oseti potresena i ižljubi se sa odbornicima Marsovim. Za tim počeše žandarmi laktovima da muvaju iskupljeni narod da bi gostima napravili prolaz. Naša komisija sede u fijakere i kroz gust oblak prašine uveze se u planetu.
Razume se, najpre ih odvedu u opštinsku kuću i prestave ih predsedniku opštine, koji im posle prvih razgovora, saopšti ovo o sebi.
Znate, ja sam već drugi put predsednik Marsa. Ima nas četvero koji se otimamo za ovo mesto i to nije da kažete da je to zbog ulepšavanja i unapređenja Marsa. Ako ima uslova za unapređenje on će se unaprediti sam. To ne treba znate silom raditi, to treba ostaviti vremenu i vreme će učiniti svoje. To što vidite kod nas rđavu kaldrmu, nemojte misliti da mi ne možemo imati bolju. Možemo, i to će vreme sobom doneti. Neka vas ne buni ni to što kod nas vidite neuređene pijace, prašinom pokrivene ulice i druge sitnice. To su sve sitne stvari koje će vreme samo sobom već urediti. Mi predsednici među tim više volimo „velike radove“. Kod velikih radova se znate zaključuju i veliki zajmovi a veliki zajmovi su uvek bolji od malih zajmova. To je valjda tako i u Beogradu?
„Tako je“, odgovoriše beogradski odbornici u jedan glas.
„Hoćete li biti dobri, gospodine predsedniče“, reći će jedan odbornik opštinski, „da nam date pojedine podatke o uređenju Marsa?“
„O molim, s drage volje“, odgovori predsednik ljubazno, „mi predsednici opština vrlo rado dočekujemo razne deputacije i rado im dajemo obaveštenja“.
„Šta vi dakle brojite u ‘velike radove’.“
„Pa evo na primer kanalizaciju. Ima već nekoliko godina kako se mi predsednici opština kanalizacijom biramo i kanalizacijom silazimo sa opštinske stolice.“
„Ta nije moguće?“ učini jedan odbornik, bakalin kod „Tri ključa“, „a kod nas opet kuglicama“.
„Ta i kod nas je izbor kuglicama, ali hoću da kažem da nam kanalizacija služi za agitaciju. U tom smo pogledu dotle doterali da je to već postala i naročita kvalifikacija. Tako na primer ja sam izabran za predsednika kao sposoban za kanalizaciju i ja ću je morati izvršiti. Obratite pažnju vašim astronomima, neka prate razvijanje kanalizacije na Marsu pa će se uveriti kako će to brzo kod nas napredovati.“
„A je l’ te, molim vas?“ pitaće dalje radoznali odbornik, „hoćete li vi za vreme rada na kanalizaciji izabrati razne komisije“.
„Kakve komisije?“
„Pa tako. To je jedna vrlo lepa ustanova kod nas dole na zemlji. Izberemo tako razne komisije.“
„A šta oni rade?“ pita radoznalo predsednik.
„Pa tako, obilaze radove, pregledaju stanove, pregledaju pijace, i tako, makar šta.“
„Ja ne nalazim da je to potrebno za građane.“
„Za građane. Pa razume se, za građane to može i ne biti potrebno ali za odbornike je potrebno.“
„Kako za odbornike?“
„Pa tako znate, jer odbornici u tom slučaju vuku dijurne.“
„Tako?“ učini predsednik Marsa i pljesnu se rukama, „pa to je divna ustanova. To mi se osobito dopada. Tu ću stvar da uvedem i ja na Marsu. Vidite molim vas, kako čovek dok je živ ima po nešto da nauči. Ja vam vrlo blagodarim što ste došli na Mars, te me obogatili jednom idejom“.
Odmah posle ovog razgovora, predsednik je sazvao sednicu i objavio je odbornicima predlog o dijurnama koji je jednoglasno usvojen.
Odbornici su Marsovi za tim iz blagodarnosti priredili jedan banket našoj komisiji koja nije ništa na Marsu novog videla ali je bar odnela nešto novo tamo.
Tako kažu da je bilo.