Izmeđ kupatila i strašnoga suda ima neke sličnosti. I tamo kao i ovamo „ne znaju se carevi ne poznaju kraljevi“. Pred Bogom i pred ilidžarom svi smo jednaki t. j. goli.
Razume se izmeđ kupatila i strašnoga suda ima i neke razlike a ne samo sličnosti. U kupatilu se na primer plaća ulaznica dok je antre za strašni sud sa svim fraj; ulazeći u kupatilo dobije se čist veš, dok odlazeći na strašni sud svaki ponese svoj prljav veš sa zemlje.
Neka vas ni malo ne začudi ovakav uvod. Na ovoj žezi kakva je nastala poslednjih dana, prijatno je čak i razgovarati o kupatilu i o hladnoj vodi.
Vi ste čitali da se indijski fakiri dadu živi sahraniti i izdrže tako po četrdeset dana u zemlji. Od kako su nastale ove nesnosne vrućine, mene sve nešto kopka da izvršim jedno takvo fakirsko čudo, ali ne u zemlju nego da odem u kupatilo, da se zavučem sve do ušiju u vodu pa da presedim tako četrdeset dana, sve dok se ne ukiselim kao krastavac u vodi.
Eto sinoć, kako sam ušao u bazen, puna dva sata nisam izlazio iz vode. I da vidite nije to samo što je u vodi mokro, nego je i zanimljivo sedeti tako u kupatilu. A zanimljivo je baš zato što je kupatilo slično sa strašnim sudom t. j. što se u kupatilu „ne znaju carevi ne poznaju kraljevi“.
Otvori se kabina i vi vidite pojavi se najpre jedan trbu, sa svim običan trbu; pa onda se pojavi noga sa žuljom, pa onda tek glava, leđa i sve ostalo. Pa onda taj trbu bućne u vodu, spusti mu se kosa preko čela, obese mu se brkovi preko usana i izgleda, Bože me prosti, kao čupavac. Vi se raspitate ko je to i kažu vam, recimo, da je to taj i taj ministar. I vama to dođe čisto smešno, videli ste ministarski trbuh, videli ste ministarski žulj i videli ste, recimo, ministarska — leđa. Taki vas poduzme neko osećanje jednakosti i ravnopravnosti. Osećate neko naročito zadovoljstvo da pljusnete malo vodom g. ministra ili da se zagnjurite, da ga dohvatite za noge i prevrnete. Molim vas lepo, to je dozvoljeno i u samoj politici zagnjuriti se u mutnoj vodi i dohvatiti ministra za noge pa ga prevrnuti; to se u politici čak smatra kao uspeh, pa zašto onda nebi bilo u kupatilu dozvoljeno?
Otidite molim u kupatilo pa ćete videti kako je to zanimljivo. Nije to samo ministar nego zamislite tu je kraj vas go državni savetnik, go arhimandrit, go praktikant, go načelnik ministarstva, go opštinski čuvar i go Moric Mešulan a vi ne možete pogoditi ko je ko. Kad bi vam ko kazao: eto od te šestorice što su sad u bazenu jedan je arhimandrit, drugi načelnik ministarstva, treći Moric Mešulan,, četvrti opštinski čuvar, peti državni savetnik a šesti praktikant, ajd pokažite prstom ko je ko, vi biste morali pogrešiti. Vi bi za arhimandrita kazali da je to Moric Mešulan, od Morica bi mislili da je to načelnik ministarstva; od načelnika ministarstva bi mislili da je opštinski čuvar; od opštinskog bi čuvara mislili da je arhimandrit. I jedino gde se ne bi prevarili i gde bi sa dovoljno sigurnosti mogli pogoditi, to su državni savetnik i praktikant. Nikad vam se ne bi moglo desiti da praktikanta, pa ma i golog, smatrate za državnog savetnika niti pak da državnog savetnika, pa ma i golog, smatrate za praktikanta. To dolazi otud što se državni savetnik i praktikant ne razlikuju samo po odelu i po plati, već i po telesnom sastavu.
Eh, zato vidite, da mi se ne bi desilo da na primer kakvog narodnog poslanika smatram za piljara ili da kakvom piljaru pristupim i da počnem s njim razgovor kao sa profesorom univerziteta; zamolio sam jednog dugogodišnjeg posetioca kupatila te je sinoć u vodi neprestano sedeo kraj mene i davao mi obaveštenja. Seli smo ili upravo čučnuli smo u jedan ćošak bazena, tako da su nam samo glave bile nad vodom i posmatrali smo redom svakog.
„Molim vas ko je onaj tamo?“
„Koji?“
„Onaj što je izašao iz kabine broj 17, i što je onako beo u telu kao da je mlekom naliven?“
„To je jedan đakon.“
„Tako. Hvala.“
U tom đakon bućnu sa balkona i zagnjuri se.
„A onaj s rebrima?“
„S kakvim rebrima?“
„Pa tako… eno vidite onaj što mu se mogu prebrojati rebra?“
„A, onaj. To je saradnik jednog šaljivog lista koji, osim vrlo male plate, svaki čas izvlači i batine zbog raznih ‘viceva’ koje taj list donosi.“
„A molim vas ko je onaj sa kukovima?“
„Kakvim kukovima?“
„Onaj što je beo u telu kao da je rođeni brat onog đakona i što onako gordo korača po hodniku, kao da ima već osiguranih deset godina službe?“
„A da, e to je vidite jedan fenomenalan posetilac kupatila.“
„Kako fenomenalan?“
„Pa tako. Kupa se svaki dan jer ima prvo i prvo besplatnu redakcijsku tramvajsku kartu, pa onda besplatnu redakcijsku kupališnu kartu, pa onda besplatnu…“
„A šta je on?“
„On je znate sekretar rudarskog odelenja i molim vas samo, obratite pažnju kako se on kupa. On zagnjuri glavu u vodu i stalno mu je teži deo tela pod vodom.d
„Pa to dolazi izvesno usled službene navike. On uvek uobražava da je u položaju čoveka koji istražuje rude ma i pod vodom a tek ne mislite da bi trebao teži deo tela da zagnjuri, tek neće valjda njime da naiđe na rudu. Zato on uvek sagne glavu, to je znate navika.“
„Pa jeste.“
U tom se sekretar zagnjuri tačno onako kako mi je moj prijatelj opisao. Dok sam posmatrao tako gospodina sekretara pojavi se iz vode najpre neka kosa, pa onda čelo, oči a za tim nos i ništa dalje. Postoja tako nad vodom minut dva, nadisa se kroz nos malo vazduha, pa se opet zagnjuri u vodu. Izgledao mi je malo čudnovat taj način kupanja pa sam i dalje posmatrao. Malo posle opet se pomoli iz vode najpre kosa, pa čelo, pa oči, pa opet nos i opet postoja nad vodom minut dva te se nadisa čista vazduha pa se opet zagnjuri.
„Molim vas lepo“, upitah moga prijatelja, „kakav je ovaj način kupanja. Evo ovde nedaleko od nas jedan je tip stalno pod vodom a samo po gde kad iznese glavu da se nadiše vazduha“.
„Ha, ha, ha“, nasmeja se moj prijatelj. „Kakav način, to nije način, to je nužda“.
„Ne razumem vas.“
„Pogledajte tamo gore na balkonu, vidite li onog čoveka suvih nogu kao štrk, što se osloni na ogradu pa oštro gleda ovamo u vodu.“
„Da, vidim.“
„E to je vidite šnajder a ovaj ovamo u vodi… no, pa taj pravi odelo kod njega i, nekakvim čudnim slučajem ne mogu već dve godine da se sastanu. Jel’ razumete sada?“
„Ne razumem.“
„Pa ovaj se vidite gnjura pod vodom, čeka dok šnajder skoči u vodu da on izleti i da se zatvori u kabinu.“
„Pa onda?“
„Onda ovo biva. Šnajder čeka, čeka, čeka pa kad ga ne može da dočeka a on skoči u bazen i zagnjuri se tražeći pod vodom da za noge uhvati svog dužnika. Ovaj među tim pobegne na drugu stranu pa u kabinu. Tako se skoro svaki dan jure.“
„To me baš zanima. Ostaću da vidim taj lov, radoznao sam da l’ će ga uhvatiti.“
„Neće, ovaj je vrlo vešt. Ne ostaje šnajderu ništa drugo nego da donese u kupatilo jedno sertme pa da ga uhvati.“
Eto ovaj me šnajder i njegova riba zadržala u bazenu čitava dva sata.
Večeras ću se kupati napolje u otvorenoj Savi pa ću vam otud pisati.