Skoro su izbori narodnih poslanika i Državni je Odbor već objavio preko „Srpskih Novina“ raspored predsednika biračkih odbora. Kroz koji dan, razume se, izaći će se i ispravke toga rasporeda, jer zaboga kod nas se i ukazi dan i dva posle objave ispravljaju, te neće jedan raspored.
Vama nije nepoznata stvar da mi Srbi naročito volemo dijurne. Ne znam od kud nam taj ukus, jesmo li to nasledili od predaka ili nam je to došlo sa zapadnom kulturom, ili je to uopšte znak našeg kulturnog preporoda, tek stoji fakt da mi volimo dijurne. E pa sad zamislite građenje rasporeda za predsednike biračkih odbora koje je skopčano sa dijurnama kako nas je moralo sve sabrati oko Državnog Saveta. Kao pobožni hrišćani kad se zbiju i počnu tiskati oko popa naforu, kao dečica umorna od igre kad se počnu zbirati i tiskati oko majke za užinu; tako smo svi pohitali oko Državnog Odbora za malo dijurne.
Jednome je potrebno iz zdravstvenih razloga da obiđe krajeve u kojima paprat uspeva (a to je znate užički okrug i najdalji je od Beograda) pa moli da se o tome vodi računa i da se pošalje u takav kraj; drugi kao književnik želi da upozna milu nam majku Srbiju, te da bi proučio najinteresantnije i najzabačenije krajeve otadžbine (opet što zabačeniji kraj to veća dijurna); treći kao umetnik imao bi tom prilikom da se koristi te da vidi spomenike stare kulture u Studenici (u Rakovici i Rajinovcu, razume se da nema ni traga stare kulture); četvrti kao profesor imao bi da ispita izvesne dijalektološke osobine na granici srpsko-bosanskoj, pa moli Odbor da o tome vodi računa kako bi mogao vršeći dužnost prema državi, učiniti i usluge nauci.
I tako sve to ide, sve neki viši obziri skopčani sa što većom dijurnom, što je u ostalom i opravdano, jer ti „viši obziri“ od vajkada su koštali ovu zemljicu.
I tako je svako dobio mesto što dalje od Beograda a samo g. Jova, bivši sreski načelnik, dobio je tu kraj Beograda. Izmišljao je od svake ruke neki razlog na osnovu kojega bi tražio kakvo mesto što udaljenije od Beograda pa nije umeo da ga izmisli.
Sretosmo se prekjuče, pa mi se baš žali:
„Ne vredi ništa, gospodine moj“, žali mi se ozlojeđeno, „mala država, mala koliko pedalj. Baš i da te bace gde god na granicu pa šta. Napraviš sto dvesta kilometara puta, uzmeš sto dvesta dinara dijurne, pa šta je do? Drugo je to, da je to na primer Dušanovo carstvo“.
„Eh, dabome da bi to drugo bilo!“ dodadoh ja sentimentalno.
„Zamislite vi za vreme Dušana da su bili izbori. Pa recimo izađe ukaz kojim se — molim vas to je samo radi primera — Jovan Anđelković sreski načelnik u penziji postavlja za predsednika biračkog odbora, na primer u Jenidže-Vardaru, u solunskom okrugu. Zamislite samo ukaz: ‘Mi, Dušan prvi, ili može biti: Mi, Dušan Silni, postavljamo g. Jocu Anđelkovića za predsednika biračkog odbora u Jenidže-Vardaru’. Ih; gospodine moj, to bi bila dijurna. A ne danas. Zamislite nekakav Rošu! Molim vas, od kud to ima smisla: ‘Mi, Rošu prvi…’“
„Pa molim vas’, uzeh ja da ga obaveštavam i tešim, „ne postavlja Rošu, a posle to se i ne postavlja ukazom“.
„Pa jeste“, veli g. Jova, „znam i sam da je tako ali samo volem da lanem, tako volem da lanem i da ogovaram državnu vlast“.
Pa onda poćuta malo, poćuta, te nastavi:
„Došlo mi je, boga mi, da se odreknem i srpskog podanstva pa da odem u Ruse. Zamislite, gospodine moj, to je država. Baš je i opravdano što se zove velika Rusija. Zamislite tamo izbore za Dumu, pa na primer, pošalju mene za predsednika biračkog odbora u Kamčatku. Zamislite vi to samo, pođem iz Petrograda za Kamčatku. Izvol’te, uzmite pisaljku pa računajte, izračunajte dijurnu. Četrnaest dana železnicom i danju i noću, pa onda na droške, sedam dana putovanja na droškama pa tek onda dođete na Severni Pol, i vuku vas kučići. Izračunajte molim vas tu dijurnu.“
„To se ne može izračunati.“
„Ne može dabome! Eto vidite, što vredi veliko carstvo a ne ovde. Molim vas, odredili me u Sremčicu, zamislite, ja činovnik čovek da idem u cigansko selo za pedeset groša dijurne.“
„Žalost, zaista!“ dodadoh i ja sa puno saučešća.
*
Rastadosmo se a sutra čekam ispravke u rasporedu. Valjda će novim rasporedom g. Jova dobiti Kamčatku.