G. Milovanović je dakle ručao juče kod Engleskog kralja, time je kao srpska politika koraknula za jedan ručak unapred. Da je sad još da uspe da fruštukuje kod Ruskog Cara, pa gde bi nam onda bio kraj. Jer valja znati da to nisu obični ručkovi, već politički. Na njima su čak i jelovnici čisto politički. Ja mislim na primer da je iz jučeranjem ručku kod Engleskog kralja, morao bitni ovakav jelovnik:
- Mađarska čorba.
- Hercegovina pržena pa žaru.
- Dinstovana Bosna sa austrijskim renom.
- Pohovane kompenzacije garnirane sa izjavom simpatija, i
- Ruski kolači.
Razume se, na fruštuku kod Ruskog cara, ne bi bio isti jelovnik, već mnogo skromniji. Tu bi bili svega kriške namazane slovenskom ljubavlju i bela kafa á la Dardanele.
Samo ja ne znam šta će g. Milovanu takvi ručkovi, kad mi Srbi ta jela već odavno gutamo i ako nam se ne gutaju.
⁂
Dakle svršava se banjska sezona a počinje pozorišna.
Da vidite to nije baš slučajno. Na protiv ja smatram to za vrlo lepo udešeno: čim se svrši pozorišna sezona da počne banjska a čim se svrši banjska da počne pozorišna. Na taj način publika ima stalno prilike da prisustvuje predstavama a dalje imaju stalno prilike da budu izložbeni predmeti. Jer, vi znate, da naše žene — bar velika većina — ide i u pozorište i u banju „da bi se videla.“
Razume se, to „da bi se videla“ ne treba rđavo tumačiti, jer ima ženskinja koje vole manje pa se vide i ima ih koje vole više da se vide. Samo ja ne znam šta je od toga dvoga opasnije.
⁂
A popovi iz unutrašnjosti izdali proklamaciju i pozivaju svoju „braću u Hristu“ na jedan opšti štrajk. Dakle, ovamo onamo pa će se najzad ostvariti taj veliki i hrišćanski podvig. Bože moj, Bože što će to biti zanimljivo. A štrajk je, po tim proklamacijama zakazan za 1. januar 1910. godine, jer su sveštenici radi da ih sveti Sava zateče u štrajku, pa kad mu zapevaju: „Puna jesi košnica trudoljubna Srbijo,“ a njemu da naiđu suze na oči, pa da ih upita.
„Šta je, deco moja, šta je, crkvo moja; što se bunite?“
„Hoćemo da se uredi svešteničko stanje.“
„Pa vi, deco moja“, odgovoriće recimo Sveti Sava, „trideset godina obesiste crkvu o klin; brinuste brigu i ko će biti poslanik a ko ćata, i kako će se sreski pisar nagaraviti a predsednikov sin osloboditi služenja vojske; brinuste se kako će se opštine razdeliti a učitelji proterati. Da se niste nešto dockan setili svoje brige, jer ko trideset godina brine samo tuđu brigu mora posle bar deset godina plakati nad svojom!“
Šta će dalje razgovarati popovi štrajkači sa svetim Savom, videćemo i čućemo ako do tog štrajka dođe, jer sve se bojim da nešto u to doba, tamo oko nove godine, ne pojeftinjaju nešto brade.
⁂
A naša kanalizacija već uveliko nije savršena. Ali je ipak učinjen jedan korak unapred. Do sad nam kopali samo ulice a sad su već počeli da nam kopaju i kuće. Čim se i taj posao svrši, počeće da nam kopaju i džepove. A kao što znate za taj treći deo kanalizacionih poslova — bušenje džepova — učinjene su već sve pripreme projektom o zajmu od 60 miliona.