Originalna je u svemu naša ovogodišnja banjska sezona. Osim ostalih mnogobrojnih posetilaca sa strane, ove su nam godine posetili Kuršumlijsku banju Arnauti a Koviljaču Austrijanci.
I to nije da kažete da su je onako posetili, da se okupaju i, recimo, leče od revmatizma u glavi od čega Austrijanci odista i pate. Nego su više pravili kao jedan izlet. Istina, sudeći prema depeši načelnika okruga podrinskog, to je više ulet nego izlet, ali su oni ipak dočekani kao izletnici.
Arnauti su sa svim iznenada došli te nismo mogli ni da ih dočekamo kad što treba. Tek što smo izmenjali međusobne pozdrave a oni se vratili, ostavivši svega dvojicu trojicu svojih na lečenje, koji su se svega jedan put — pre no što su sahranjeni — okupali, pa zatim nisu hteli više.
Austrijanci međutim, kao ljudi koji su naviknuti na pravljenje izleta, već su praktičniji. Oni su na primer celu stvar lepo udesili. Najpre su poslali [Nedostaje reč] Saračevo jednu ekspediciju, da se raspitaju kako smo, šta radimo i da nam prijavi dolazak gostiju.
Toga radi je odmah izabran odbor za doček, kome je stavljen za predsednika okružni načelnik a za potpredsednika Moša kafedžija iz Koviljače.
Odbor za doček odmah se dao na posao. Prvo i prvo odmah je poručio da se umesi dosta kifla. Po programu koji je odbor sastavio, svaki Austrijanac čim pređe na srpsko zemljište ima da dobije kiflu i belu kafu.
Što ta tačka programska nije u svemu izvedena, nije krivica sa naše strane. O tome slučaju načelnik okružni ovako telegrafiše svome ministru: „Sve je bilo pripremljeno. Kifle umešane, bela kafa skuvana, ali su Austrijanci prilikom svoga prelaska bili nestrpljivi pa pojeli kifle i nesačekav belu kafu hvala Bogu, prilikom svoga odlaska obećali su opet doći kroz dan ili dva, te će se tom prilikom sve ispraviti.
Ministar je vele blagodario načelniku na revnosti i odmah je telegrafisao [Milovanoviću] u Marijenbad: „Dragi kolega. Nemorate prekidati vaše bavljenje u banji; plašite se vi samo za vaše dragoceno zdravlje a za ovamo ne brinite. Mi smo kadri i bez vas vrlo ljubazno da dočekamo austrijske izletnike.“
Prema privatnim izveštajima koji nam stižu iz banje Koviljače, Austrijanci su veoma zadovoljni našom predusretljivošću i obećali su da će još nekoliko izleta učiniti. Jedan kapetan čak je rekao:
„Bože moj koliko vredi međusobno poznavanje. Mal se zimus ne potukosmo sa vama, a sad tek vidimo kako ste vi Srbi dobri i predusretljivi ljudi!“
Nas samo može da zaraduje ovako laskavo mišljenje jednoga austrijskoga kapetana a vele da je naša vlada, kad je čuli to lepo mišljenje, naredila i svima ostalim pograničnim načelnicima da obrazuju odbore za dočeke i narede da uvek bulu u pripravnosti kifle, ako bi eventualno još na kojoj tačci naše granice Austrijanci priredili izlet.
Međutim, prema rečima toga istoga kapetana, Austrijanci, okuraženi ovako lepim prijemom sa naše strane, rešeni su da čine i veće posete. Tako na primer sprema se jedan bataljon austrijske vojske da dođe u Beograd i prisustvuje koncertu koji će na Kalimegdanu prirediti „Kolo Srpskih Sestara“ a jedan eskadron konjice takođe u Beograd, da prisustvuje jednoj od prvih pozorišnih prestava, čim otpočne sezona. E bogami, baš čoveku čisto milo i suze da mu naiđu na oči od radosti, što nam tako lepo ide.