Hirurgija je na jedan mah koraknula za sto koraka unapred. Naučni svet stoji zapanjen pred jednim novim i uspelim pokušajem a čovečanstvo blagodarno pomišlja na buduće dane.
Doktor Doajen u Parizu bavio se poodavno mišlju da bolesne delove tela čovekovog prostom operacijom odseče i da ih zameni istim delovima životinje. Sad je on već prešao i na delo: tu skoro otsekao je jednome bolesniku za čitav metar bolesno crevo pa je uzeo lepo metar, izvadio iz ovna crevo, izmerio tačno metar i još nešto popustio na šav, pa sašio lepo onome čoveku na mesto odsečenog parčeta, i onaj ti se posle mesec dana živ i zdrav pridigao.
Pa nije samo to, nego se sad sprema jednome bolesniku da odseče bolesne bubrege i da ih zameni psećim bubrezima. Kad i to već uspe, onda će mogućnost zamenjivanja bolesnih delova objaviti kao sasvim svršenu stvar i onda će taj posao preuzeti i svi ostali hirurzi lekari po celome svetu.
Razume se da će to dopreti i do nas i kroz godinu ili dve dana za nas neće biti ništa čudnovato kad sretnemo na primer popa sa volovskim stomakom, praktikanta sa pilećim crevima, gospodina načelnika sa magarećim ušima, gospodina ministra sa psećim srcem i kakvu gospođicu sa mačijim očima.
Sve to može da bude i neće proći mnogo vremena pa će sve to i biti. Ja samo nešto ne znam i sve se bojim da moja sumnja neće biti baš tako neopravdana. Sve bih rekao da će to donekle morati uticati i na karakter samoga čoveka. Jer, molim vas, najzad kad pop zameni svoj stomak volovskim, to može sasvim i ne uticati na njega, može on komotno ostati onakav kakav je bio i pre — sem naopako ako bi počeo preživati — ali kad g. načelnik metne magareće uši, dozvolite da to može da bude fatalno čak i po naše političke prilike.
Jer najzad, okružni načelnik i sa ovakvim ušima kakve mu je srezao Gospod Bog, sluša došaptavanja i denunciranja sa raznih strana i zamislite tek, kako će mu sva ta došaptavanja morati izgledati preuveličana, kad ih bude slušao na magareće uši.
I onda praktikant sa pilećim crevima to još može da bude dobra kvalifikacija, čak može biti da će biti vrlo velika tražnja takvih praktikanata s obzirom na ono malo mrvica hleba sa koliko njih država hrani, pa ako hoćete i gospođica sa mačijim očima može da ostane vrlo neprimetna jer i mnoge današnje gospođice imaju dražesne mačije oči, sem ako ne bi počela da mauče a posle udaje i da grebe. Ali zamislite muža sa ovnovim crevima i ženu, recimo, sa kokošijim srcem. No to bi bio lep par ljudi! Šetaju oni, recimo po Kalimegdanu i tek vidite, gospođa se za svakim petlom okreće i počne širiti rep, a muž tek, čim vidi zelenu travicu priđe i počne da pase.
Budi te Bog s nama!
U ostalom, kad se metne ruka na srce, ni to baš ne bi tako mnogo padalo u oči. Zar mi nemamo i danas gospođa koje se okreću za svakim petlom i muževa, koji rado pasu travu i koje žene čak izvode na otavu.