Već se u veliko oseća mrtva sezona. Škole, sudovi, pozorište i novčani zavodi već u veliko ne rade. Gospođe se razmilile po banjama i beogradski se korzo razredio; žurovi su sa svim ugasili a zamenili su ih ćevapi s rupom u beogradskim vinogradima. Nastala je u veliko sezona kiselih krastavaca, letnjih koncerata i izmišljenih novinarskih vesti. Ministri su otišli na osustvo; jer sad i nema nikakvih događaja sem one beznačajne sitnice, što su nam Austrijanci zauzeli jedno ostrvo; Opština je dala sebi ferije, jer ove rupe na Terazijama i po celom Beogradu mogu malo i postojati dok se opštinski odbor odmori. Žene, koje su otišle u banje, smatraju se takođe kao činovnici na odsustvu, čije kancelarije takođe ne rade za vreme ferija.
I tako je nastala prva pravcata mrtva sezona u Beogradu. Ne događaju se čak ni najobičnije stvari. Izuzimajući što tramvaji i sad za vreme mrtve sezone svaki dan po nekoga pregaze; izuzimajući što društvo za osvetlenje i sad za vreme mrtve sezone ne osvetljava Beograd kao god i za vreme žive sezone — inače se ništa ne dešava. Ili se bar ne dešava ništa interesantno, što bi valjalo zabeležiti. To je verovatno otud, što se ste što bi moglo biti interesantno dešava sad u banjama.
⁂
Pa ipak naš Beograd ne može ostati baš bez događaja. Mora se ma šta desiti o čemu bi valjalo reći reč i dve. Tako na primer pre neki dan proslavila je Narodna Banka dvadeset i pet godina svoga života i rešila je da tom prilikom odvoje jednu poveću sumu novca na poljoprivredne ciljeve.
Da bi to svoje rešenje odmah i u delo privela, Upravni je odbor dao 400 dinara jednome listu s tim da donese slike sviju članova upravnog i nadzornog odbora. I slike su već izašle. Sad nastaje pitanje, je li time Narodna Banka htela da potpomogne „lepu književnost“ ili „poljoprivredu“?
Ja ne znam u čemu leži tu potpomaganje „poljoprivrede“ što su članovi uprave „Narodne Banke“ platili da im se donesu slike. Osim ako oni sebe smatraju kao neko seme koje besplatno treba rasturati u narod.
*
Taman ja da utvrdim kako je u Beogradu, i pored ovog uzvišenog koraka Narodne Banke, nastalo potpuno mrtvilo, a ono [nailazi] na Beograd nekakav „Trida“. Kakav je to „Tride.“ budi te Bog s nama.
Išao sam redom i pitao. Jedan mi kaže:
„To će bili neka engleska ubojna leđa.“ Drugi veli:
„Jok nije, nego se tako zove novi srpski balon. Kao što se na primer nemački balon zove ‘Cepelin prvi’, tako se srpski balon zove ‘Trida Prvi’.“
A treći opet vele da je to umetnik. A jeste mu sasvim umetničko ime. Zamislite samo: [Duze], Salvini, [Sadi Jako], Sara, Italija Vitalijani i Trida.
A znate li ko je to Trida? To je neka nova muzika, koja će prosto dići Beograd na glavu i preturiti ga preko sebe.
Sirotice žene koje su otišle u banje nisu ni uzimale u račun „Tridu“ kraj kojega će im muževi, počev od večeras, osvanjivati. A siguran sam kad se vrate u Beograd da će ga kleti:
„Otridio se on da Bog da, kao što se moj muž zbog njega otrcao!“
Baš večeras idem u „Pozorišnu kafanu“, da čujem toga čuvenoga Tridu.