Ferije se već primiču kraju. Prvi avgust tek što nije svanuo, da nas zateče sve na okupu. Sudije se već vraćaju iz banja, profesori takođe a već se viđaju i glumci oko pozorišta.
Kraj ferija je već tu. Ko se odmorio odmorio se, ko se izležao izležao se, ko se nauživao hladovine, nauživao je se.
I jedini još koji smatraju da im sad tek nastaju prave ferije, to su žene. I ako su već početkom jula otišle u banje, one ceo taj juli mesec ne smatraju za ništa, i ovih dana, pred kraj meseca jula, svi muževi jednovremeno dobijaju pisma od svojih žena kojima traže produženje tih ferija.
Ja svim imao već nekoliko takvih pisama u rukama, i interesantno je vrlo, kako svaka od tih žena, upotrebljava drugi razlog za produženje svoga bavljenja u banji.
Tako na primer gospa Mica piše svome gospodin Simi ovako:
„Prvo da ti kažem, ceo ovaj prošli mesec, utrošila sam onako sve na poslove, te bi sad tek imali pravu potrebu da ostanem još jedno dve tri nedelje. Kad sam stigla utrošila sam tri dana dok sam našla stan i [pogodila kost], posle dva dana dok sam se namestila, pa jedan dan kod lekara, pa onda tri dana dok sam napravila poznanstva, pa zatim četiri dana padala je kiša, i najzad dva dana bolela me glava. Eto, kad sve to izračunaš videćeš da mi je peo prošli mesec otišao banbadava, tako da bi neophodno potrebno bilo da ostanem još dve tri nedelje radi lečenja.“
Gospođa Sofija međutim sa svim drukče piše gospodinu Jovi. Veli:
„Sve do pre neki dan, mislila sam čak i da prekinem bavljenje u banji, pa da se vratim ranije no što sam i mislila. Nesnosno mi ovde samoj samcitoj a međutim nisam nikako osećala dejstvo banje. Pa, rekoh, kad već ne osećam dejstvo banje, onda zašto badava da trošim pare. I taman sam mislila da ti pišem i da ti javim kako se spremam da se vratim, kad na jedan put počnem osećati dejstvo banje. I tako, sve ovo do sada što sam sedela u banji ne vredi mi ništa, već sad tek, kad sam počela da osećam dejstvo banje, treba da ostanem još nedelju ili dve, pa i tri bogami, te da ovaj dosadanji trošak ne bude bačen u mutnu Maricu.“
Gospođa Stana opet sasvim na treći način traži produženje ferija, od svoga muža gospodina Pere. Veli mu u pismu:
„Od prvog dana dolaska u banju, kupala sam se redovno i održala trideset kupanja. Nisam htela ni jedan dan da propustim, samo da ne bih zatim morala da produžavam bavljenje ovde i time te izlažem novim troškovima. Ali sam ja u toj svojoj preteranoj revnosti i pažnji prema tebi učinila jedno drugo zlo. Toliko sam usled toga oslabila i iscrpila se, da prosto ne mogu da maknem s mesta. Lekar kaže da bi usled preterane oslabelosti mogla u samoj železnici izdanuti i da mi je s toga, posle ovih silnih kupanja, potrebno bar dve nedelje da se odmorim. A ovome se lekaru mora verovati jer je, kažu, vrlo dobar, mlad, tek što je svršio nauke, pa svakojako više zna no naš matori kući lekar, koji je još za vreme Hrista učio nauke“.
Gospođa Sida opet sasvim drukče piše gospodinu Paji:
„Meni je do sad bilo teško zbog tebe. Imao si ferije, pa si po ceo dan sedeo kod kuće sam samcit. Sad kad počnu kancelarije, ja sam ti sasvim izlišna, pa mogu ostati još malo ovde. Jer ti se tamo po ceo dan u kancelariji i svega što bi se viđali uveče, a to nam i onako ništa ne vredi. Zato velim, kad smo već ovako odvojeno siguran do kraja ferija, sad nam je još lakše, pa zato te molim, pošlji obratnom poštom jedno tri stotine dinara, da mogu ostati još jedno petnaest dana. Ako slučajno nisi pri novcu, a ti mi odgovori da ovde uzmem na zajam. Ima ovde jedan gospodin, koji će mi za tvoju ljubav, dati koliko god zatražim. Odgovori.“
Eto tako glase od prilike pisma koja muževima stižu iz banja sad pred kraj meseca jula. Je l te?