Budi te Bog s nama, šta ti sve neće doživiti i preživeti ovo naše pokolenje. Eto sad na primer i beogradski popovi prete štrajkom i to ni zbog čega drugog do zbog deobe parohija. I o nemojte misliti da je šala, već su beogradski popovi najozbiljnije odlučili da oglase opšti štrajk. Kažu, uzeli su jednu naforu, otišli su pred veče na jevrejsko groblje; metnuo je svako po tri prsta na naforu i zakleli su se: ili da se svakome pri deobi parohija da po hiljadu domova ili će praviti opšti štrajk.
Gospode Bože, zamislite samo kako će to strašno izgledati kad popovi naprave štrajk. No, samo nam i to fali. Udesite lepo svadbu, pogodite ručak, okitite fijaker, nataknete deveru peškir na rame i konjima o amovima i krenete u crkvu. Kad tamo — ne možete da se venčate, popovi štrajkuju. Ili još gore: čekate devet meseca dete i dočekate ga. Prođe još nedelja dana i vi ga lepo povijete u jastuče, pa ga onda popljunete vi kao majka, zbog uroka, popljunete ga i vi kao otac zbog uroka i pošljete ga po babici u crkvu, očekujući sa nestrpljenjem hoće li mu kum dati ime Hristifor po očevom ocu ili Teofilo po materinom ocu. Kad, a ono babica se vraća s detetom iz crkve:
„Šta je, je l Hristifor?“
„Nije.“
„Je l Teofilo?“
„Nije!“
„Pa kog je đavola?“
„Nije ništa. Ne može se ni krstiti. Popovi štrajkuju.“
Eto tako bi to od prilike izgledalo kad bi, Bože sačuvaj, nastupio taj štrajk.
Ima do duše stvari kod kojih bi se u takvom slučaju moglo i pomoći. Tako na primer, mi beogradski građani, mogli bi nešto malo da pauziramo te da ne pohodimo službu, pa onda, mogli bi se uzdržati i od pričešća a svakoga ko bi umro, mogli bi proglasiti za samoubicu i sahraniti ga bez crkvenih obreda.
Ali ima stvari, koje se nikako nebi mogle izbeći. Eto, molim recite sami: kako bi se ma primer mogli uzdržati od rađanja ili od svadbe? To je prosto nemoguće.
Međutim popovi ozbiljno prete štrajkom i svakoga se dana može očekivati da štrajk i nastupi.
Čujem čak da je policija preduzela najozbiljnije mere da za slučaj popovskog štrajka građanstvo prestoničko ne ostane bez crkvenih obreda. I kao god što se u Francuskoj prilikom poštarskog štrajka poslužili vojskom za vršenje službe tako je i ovde beogradska policija učinila sav potreban raspored, kako bi u slučaju štrajka, policijski činovnici vršili crkvene obrede.
Po tome rasporedu, u slučaju štrajka g. Žika Stojković pisar kvarta terazijskog imao bi opsluživati Sabornu Crkvu, njemu bi kao đakon bio pridodat g. Ljuba Glavonja. Vaznesensku Crkvu opsluživaće g. Nikola Veličković pisar kvarta varoškog a crkvu sv. Natalije opsluživaće g. A. Savić pisar kvarta terazijskog. Crkvu Ružicu opsluživaće g. Zumbulija a grobljansku crkvu na Novome Groblju g. Andra Milivojević član kvarta.
Dužnost ispovednika za varoš Beograd vršiće i dalje g. Žika Lazić a dužnost prote, s tim do opslužuje i Savinačku crkvu vršiće g. Čeda Kostić načelnik ministarstva, a za svećenje vodice ići će po kućama sa bakračetom g. Bobić blagajnik Ministarstva. A pošto je Državni Savet poništio ukaz kojim se g. Mita Vlašče postavlja za komesara željezničke policije u Nišu, to će ga ministar, da bi se popravila učinjena nepravda odrediti, da vrši dužnost kapelana u dorćolskoj kapeli.
Tako dakle sve je udešeno, da beogradsko građanstvo ne ostane bez crkvenih obreda te sad taj budući štrajk možemo spokojno očekivati.