Kao god što čovek ima izvesnih životinjskih osobina, tako ima i životinja koje imaju čovekove osobine. Ja neću da pominjem one primere, kako srna ume da plače kao udovica a som ume da se uozbilji kao diplomata. Nego svaka životinja ima neku naročitu sklonost koja odgovara sklonostima izvesnog reda, izvesnog poziva ljudi. Tako na primer pas ima policajske osobine, voli da njuši i da tera trag; svraka ima popovske osobine, vole da zbira i krije sve što je svetlo; petao ima gigerlske osobine, vole da se šepuri pred kokoškama; golub ima devojačke osobine; magarac profesorske (mislim zbog preterane strpeljivosti svoje) i t. d.
E vidite, kod pojedinih od tih životinja, ljudi hoće da iskoriste te osobine, te ih stave u svoju službu. Tako na primer pse su već dosta davno upotrebili u Evropi u policijskoj službi, te postoje čitavi odredi policijskih pasa izvedžbanih, da tragaju za lopovima i hvataju ih.
Sad se hoće i kod nas da učini pokušaj u tom pogledu i već se uveliko drže probe a izveštaji glase da je uspeh prosto neobičan.
Kao prva pseća stanica u Srbiji određen je Topčider, odnosno topčiderski policijski komesarijat. Komesarijat je već nabavio nekoliko čobanskih pasa i svaki dan ih pušta na publiku koja čini izlete do Topčidera, te se vedžbaju.
Idete vi, na primer, idete stazom topčiderskom i šetate razmišljajući ma šta o životu. Tek ujedanput zaurla pas za vama i ščepa vas za tur.
Razume se, i ako je to čobanski pas, nema potrebe ni malo da se uplašite, jer to je samo jedna proba. Baš i ako vam pocepa rukav ili nogavicu, to ne treba takođe da vas je žao, jer najzad nešto se mora žrtvovati u početku, dok se psi ne izvežbaju.
Razume se kao i kod svih takvih proba, dešava se i po gde što komično. Tako na primer pođete sa decom u Topčider i tek gurnu među decu policijski psi topčiderskog komesarijata i deca od stra popadaju u fras i to tako popadaju da čovek hteo ne hteo mora da se iskida od smeja.
Ili kakva gospođa u novoj novcatoj haljini šeta stazom a pas je ščepa, pocepa joj haljinu obori je i žena dobije lupanje srca. I to znate takvo ozbiljno lupanje srca da se i muž i doktor moraju prosto da iskidaju od smeja.
E al šta ćete, tako je to u početku a zna se već odavno da je svaki početak težak.
Sad su međutim ovi topčiderski psi počeli da vrše i probe mnogo širega značaja. Tako na primer, nije ni malo redak primer da iz Topčidera begaju osuđenici. I da nije tih pasa, verujte, ti bi osuđenici odmah, pri samom pokušaju begstva bili uhvaćeni. Ovako to malo teže ide sve dok se psi ne izvedžbaju.
Drukče bi dabome bilo da su osuđenici ljudi od reda, pa da izveste upravu kad misle pobeći. Ali oni nekako uvek iznenada pobegnu. Psi se, razume se, zbog toga iznenađenja zbune pa dočepaju za tur prvog koga stignu. Tako vele da su pri prekjučeranjem begstvu dvojice osuđenika, psi pogrešno mesto osuđenike, ščepali stražara za tur i time osujetili svaku poteru.
Najzad ako se ovi psi topčiderskog komesarijata baš i ne izvežbaju, ne znam kako, da posluže policijskoj službi, jedno je sigurno čemu će moći korisno da posluži.
Poznato je već poodavno da postoji ljuta zavada izmeđ topčiderskog policijskog komesarijata i Uprave Topčiderske Ekonomije. Možda će ovi psi, samo dok izvežbaju najbolje moći da rasprave ovu zavadu. To se bar od njih s pravom očekuje.