Da održim reč i red koji sam počeo. Kad prođe nedelja a ja da se osvrnem za njom. A prošla je nedelja tako puna događaja da će se svako morati osvrnuti za njom.
⁂
Naša Uprava varoši Beograda izvršila je jedan neobično human čin. Izdala je naredbu da se u buduće ribe mogu pecati samo malim udicama, kako se velikim ne bi suviše raskrvavile. Odista lep korak i što je glavno doslovce liči na onaj slučaj kada su divljaci uhvatili jednoga profesora pa se spremili da ga pojedu, ali, iz velike pažnje prema njegovoj stručnoj spremi, uputili mu najpre učtivo pitanje:
„Molim vas lepo, budite dobri pa sami izaberite kako želite da vas pojedemo, u sosu ili na ražnju pečenog?
Tako i ova upravina naredba pokazuje istu učtivost prema ribama.
⁂
Jeste li posetili izložbu naših umetnika u sali osnovne škole kod Saborne Crkve? ako niste trebalo bi to da učinite. Takva jedna izložba uputi čoveka na duboko razmišljanje, te se najzad uveri da su odista u prirodi sve stvari na svome mestu.
Tako na primer videćete na izložbi gazda Nikolu Spasića u bronzi. Ja u stvari jednoga gazdu iz beogradske čaršije ne umem drugače ni da zamislim do bronzanoga. I ako samo uđe u običaj da se gazde počnu izlagati, mi ćemo već do godine videti bronzanoga Milana Pavlovića, pa bronzanog Mišu Polićevića, pa bronzanoga Tošu Mihajlovića i tako sve redom.
Pa onda, umetnici su kao i priroda sa svim konzekventni. Dok su gazda Spasića izradili od bronze, dotle su neke gospođe izradili od mramora. Ja u stvari jednu beogradsku damu ne umem drugače ni da zamislim no od mramora. I kad bih smeo samo zbog muževa, ja bih vam mogao ovde poimence nabrojati puno gradskih mramornih gospođa.
No osim gazda i gospođa ima na izložbi i nekoliko gospođica. One nisu izrađene u plastici već su portretirane. To je valjada s toga što je odista za jednu gospođicu, da bi bila pogođena, potrebno više raznolikih boja.
Otidite, ako ne verujete, pa ćete i sami videti.
⁂
Mokranjac je objavio da ove nedelje proslavlja dvadeset i pet godina svoga rada. Odista interesantna proslava. Zamislite čoveka koji dvadeset i pet godina peva.
Toliko mi se dopalo to, da sam odmah otišao Mokranjcu da ga intervjuišem.
„Vi proslavljate dvadeseti pet godina pevanja?“ upitao sam ga.
„A ne, pogrešno ste razumeli poziv.“
„Pa nego šta proslavljate?“
„Dvadeset i pet godina kukanja.“
„Ah, pardon. Imate pravo. Ja sam sa svim smeo s uma da ste vi srpski umetnik.“
⁂
Čuli ste valjda da je Austrija pucala? Budi te Bog sa vama i sa tom Austrijom, nikako da se smiri. I to nije da kažete da je pucala s onu stranu Save i Dunava, kao što su austrijski vojnici prošlih šest meseci, vrlo često pucali. Nego u sred Beograda.
A čuli ste valjda u čemu je stvar? Bila zaljubljena pa on hteo drugu da isprosi.
I od sad bogami, našim mladićima ne ostaje ništa drugo nego kad izjavljuju ljubav da opipaju najpre džep devojčin da vide nema li sakriven revolver. Do sada je bio običaj da mladić, izjavljujući ljubav devojci, opipa najpre džep njenog oca, od sada bolje će biti da opipa džep devojački.
⁂
Am kakve su ovo vrućine, ako ko Boga znate. Znate li vi da će ove velike vrućine još pre vremena da stvore razdor u kući i u porodici.
Eto molim, jutros se još nisam čestito ni probudio a moja žena pita:
„Koliko ima kolima od Đunisa do Soko Banje?“
Možete misliti kad vam žena petog maja postavlja takva pitanja, šta li će ta tek petog juna reći?
Bogami su suviše rano počele ove vrućine.