U Parizu i po celoj Francuskoj već od nekoliko dana besni poštansko-telegrafski štrajk.
Svi poštari i raznosači i sve telefoniskinje, sabrali su se jednoga dana na Marsovom polju pa digli tri prsta u vis i zakleli se:
„Tako nam Bog pomogao ako liznemo još jednu marku, ako nam se ne poboljša položaj!“ uzviknuli su poštari.
Telefoniskinje, razume se, nisu se zaklele da neće ništa liznuti, ali su se zaklele da neće više mrdnuti uvom, a to im kao znači da svoje uši neće upotrebljavati u službi države, dogod im se položaj ne poboljša.
Tako isto i raznosači pisama, zakleli su se da će svoje noge povući iz javnoga života i da ni jedno pismo neće razneti.
Čim je stigao urečeni čas, poštari obrisaše gumu sa jezika i pobacaše žigove; telefoniskinje spustiše slušalice i pročačkaše frizuru a raznosači pisama odoše u kupatilo, okupaše se i dadoše da im se iseku žulj i na nogama.
I sad u Francuskoj muku muče. Upotrebili su vojsku i oficire na poštansko-telefonsku službu, ali im da Bog sačuva ide.
Možete već i sami misliti, kako to izgleda, kad oficiri sede u telefonskoj centrali. Ta odista molim vas, učtiva žena ne sme ni da traži vezu preko centrale. Sreća još te je u Parizu vrlo mali procenat učtivih žena. Inače zlo bi bilo.
A već sa raznošenjem pisama ide još dva puta gore. Uzme ih kakav podnarednik pa kad siđe u prvu kujnu da preda devojci pismo a on po jedan sat ne izlazi.
Eto, molim vas, sami zamislite, kako bi to izgledalo kod nas kad bi na primer poštari, telegrafiste, telefoniskinje i raznosači terali štrajk? U ostalom kod nas kad bi se to i desilo nebi se taj štrajk čak ni primetio. Ja se nešto mislim, mislim, mislim i nikako da mi padne na pamet, po čemu bi se to kod nas mogao primetiti štrajk?
Ili upravo ja mislim da kod nas već ima uveliko štrajka i to u mnogo većem obimu no što ga Francuzi mogu da izvedu. Badava su oni Francuzi, ne mogu se ovi nikad tako organizovati i izvesti takav štrajk kakav izvode naše pošte, telegrafi i telefoni.
Čitav paket molim vas, koji vi uputite na primer u Gornji Milanovac, vraća vam se posle mesec dana iz Loznice i na njemu piše da je time adresant nepoznat… Zar to nije odlično organizovan štrajk?
Ili na primer vi telegrafirate iz Jagodine u Beograd, kao danas a depeša vam stigne kao prekosutra. Recite, molim vas, po duši kada bi Francuzi bili kadri da organizuju takav štrajk?
Ili potražiti telefonsku vezu pa tražite recimo Đoku Dimitrijevića kafedžiju kod „Kolarca“ pa dobijete Milutina Prokića Mitropolitovog sekretara ili tražite Narodno Pozorište pa dobijete Bogosloviju Sa. Save.
E recite sad, tako vam Boga po duši, kad bi mogle ma koliko da su okretne i duhovite, francuske telefonskinje da organizuju takav štrajk?
Zato ja i mislim da francuski štrajkači neće uspeti sa svojim zahtevima. Ako bi hteli da uspeju oni treba da pošlju k nama svoje izaslanike, da prouče organizaciju našega štrajka, pa bi tek onda bili kadri da dosade francuskoj državi. Ovako ne verujem da će uspeti.