Čuli ste dakle da je Austrija zabranila list „Domaćicu“, za celu austro-ugarsku monarhiju.
Ja sam tu zabranu u prvi mah na dobro tumačio. Rekoh Austrija je voljna da održava sa nama najbolje susedske i prijateljske odnose, pa nije rada nipošto te odnose da poremeti. Znajući da se komšiluk uvek zbog žena zavadi, Austrija je pala na misao da zabrani prelazak preko granice jednome ženskom listu, ne bi li samo otklonila sve povode koji bi mogli tako dragocen komšiluk da zavade.
I kad bi tako bilo, ja bih potpuno odobravao taj postupak. Ja bih s naše srpske strane zabranio ulazak u Srbiju njihovom ženskom listu „Neue Freie Presse“, i tako bi i jedna i druga strana bile obezbeđene od ogovaranja i verovatno razvili bi se vrlo prijateljski komšijski odnosi.
Ali, kao što sam naknadno obavešten, nisu to bili razlozi koji su Austriju rukovodili da zabrani „Domaćicu“ već „velikosrpski duh“ u kome se ona uređuje.
Da bih se uverio u opravdanost i ovih austrijskih razloga, ja sam baš naročito uzeo nekoliko brojeva „Domaćice“ i razgledao njihovu sadržinu. I odista — našto kriti istinu — ja sam se prosto zgranuo kad sam video kakvih ti sve tu revolucionarnih i velikosrpskih misli nema. Prosto ne može čovek da veruje. To kipti svaka strana i svaki broj.
Evo molim vas da vam navedem samo jednu belešku, pa recite sami, zar se zbog takvoga pisanja ne treba Austrija da uznemiri.
Slušajte na primer ovo:
Ruske štanglice: Zamesi na dasci 140 grama putera, 140 grama brašna, 70 gr. šećera, 70 gr. neoljuštena, sitno tucana badema, 2 kuvana i 1 presno žumance i dodaj malo vanile. Zatim zasebno od 3 belanca šne, 140 gr. obarenog i sitno tucanog badema. To se sve zamesi pošto je gornje testo zamešeno, zatim se metne u nepomazanu modlu i ispeče. Kad je pečeno (ali ne sasvim) pomaže se pekmezom, pa se metne ono drugo testo odozgo i ponovo metne u rernu da se prosuši. Čim je gotovo, seče se još dok je toplo.
Eto molim vas, pa cenite sad sami, može li ovako što da se dozvoli u Austriji da se čita.
Zamislite vi da je pri pretresu stana Zagrebačkih veleizdajnika nađen jedan ovakav broj „Domaćice“, sigurno je da bi otišli na vešala. Eto, Valerijan Pribićević je kaluđer i recimo da je baš u njegovome stanu nađen broj sa takvom sadržinom. Ja već zamišljam kako bi ga Taraboki secao i cedio.
To bi izvesno bilo ovako:
Taraboki: Jedete li vi ruske štanglice?
Valerijan: Jedem bogami.
Taraboki: A bili mi znali kazati: kako se one prave?
Valerijan: Ja sam kaluđer a nisam manastirska kuvarica.
Taraboki: Pravi li se šne od tri ili od četiri belanca, za ruske štanglice?
Valerijan: Ne znam.
Taraboki: A zašto vi baš volete ruske štanglice, što vi ne bi jeli na primer hrvatske štanglice?
Valerijan: Molim vas, izvolte vi samo naredite da se umese. Jeo bih ja i turske štanglice. Što se tiče melšpajza tu mi kaluđeri ne gledamo na veru.
Taraboki: A je l istina da i Kralj Petar jede rado ruske štangilce?
Valerijan: Ne znam.
Taraboki: Ali to Nastić tvrdi.
Valerijan: E, ako Nastić tvrdi onda je izvesno. Držite se slobodno njegovih tvrđenja.
Eto tako bi to bilo i možda bi Valerijan zbog tih štanglica bio čak i na vešala osuđen.
Zato je mnogo bolje što je zabranjena „Domaćica“ za Austriju.