Sad, prema ovome naslovu izgleda, kao da sam ja zaseo pa mesecima računao: koliko ima žena u Beogradu, koliko devojaka, koliko žena pada na jednoga čoveka i redom sve druge statističke odnose — pa sam sad sve to sredio i hoću da objavim.
Međutim meni to nije ni ne kraj pameti. Ne bih se ja nikad rešio da vodim žensku statistiku već i po tome, što znam da je to neobično težak i gotovo nemoguć posao.
Ajd recimo da prebrojim sve ženske u Beogradu, to bi kao bilo i moguće, ali je prvo i prvo nemoguće odrediti ženske godine a drugo nemoguće je tačno odrediti „stanje“ žensko.
Znate, kad bi se to „stanje“ delilo svega u dve rubrike, recimo na „prvo stanje“ i „drugo stanje“, to bi još bilo lako, ali pod „stanjem“ se razume položaj društveni, drugim rečima pod rubrikom stanje, bile bi četiri podrubrike: žene devojke, udovice i raspuštenice. E to je vidite vrlo teško poznati u Beogradu i odvojiti svaku u svoju rubriku. Pa onda, što je najgore, nikad niste sigurni da će vam ta statistika biti tačna. Uda se molim vas kao danas devojka, i vi taman umočite pero da je upišete u rubriku „udata“ a kad ona već uveliko „raspuštenica“.
Eta vidite dakle i sami da bi bilo apsolutno nemoguće izraditi za Beograd žensku statistiku, te zato sam vam i kazao da se ne mislim time baviti, već pod naslovom „ženska statistika“ ja zamišljam onu statistiku koji je poverena ženama da je vode.
Prva je na tu misao došla Beogradska Opština. Da bi uredila svoje statističko odelenje, ona ga je poverila jačim rukama. Kako su manje više svi opštinski odbornici oženjeni ljudi, oni su pod pojmom „jače ruke“ morali, hteli ne hteli, razumeti „ženske ruke“.
I na taj način od 1. ov. mes. u Beogradskoj Opštini ima i ženskih činovnika, i to u statističkom odelenju.
Ja to nisam ni znao ali prekjuče sam imao posla u opštini, pa kao pođem ja tamo i vidim najpre pred vratima opštinskim jednog opštinskog poslužitelja, obrijan i ofiksovao cipele. To me je već neobično iznenadilo, jer nisam nikako navikao da vidim opštinske poslužitelje obrijane. Tek učinim dva tri koraka pa sretnem vatrogasca: ulojanio brkove, potrošio valjada celu kutiju kolamaza, pi im isterao vrhove čak do obrva. Ne prođem ni korak dva pa sretnem izvršitelja i vidim metnuo grdnu ružu u rupu od kaputa. O gospode Bože, ko bi to još mogao zamisliti, opštinskog izvršitelja sa ružom. Dođe mi čisto da priđem i da ga pomirišem ali se bojah da ne pomisli kogod da ja mirišem izvršitelja, a međutim celom je Beogradu poznato da se ja i opštinski izvršitelji ne mirišemo.
Popnem se gore pa uđem u jednu kancelariju, osetim odekolonj uđem u drugu kancelariju osetim miris od đurđevka, uđem u treću kancelariju, miris od ljubičice.
A svi činovnici izbrijani, lepo začešljani i mirišu mirišu da ti je prosto milo da imaš u opštini posla. A ta soba što miriše na ljubičicu, to je kao sekretarska soba.
Priđem ja odmah nadležnome i upitam ga je li istina da je u statistici izvršena reforma.
„Jeste!“ veli mi.
„Pa molim vas, da li bih ja mogao da vidim opštinske ženske?“
„Ama kakve opštinske ženske?“
„Pa, hoću reći, želeo bih da vidim preuređenje statističkog odelenja.“
„A tako!“
I nadležni odmah naredi jednom mlađem činovniku da me odvede u statističko odelenje.
E to je vidite to, o čemu hodžu da im pišem. Meni se neobično dopale one ženske. Upravo neobično mi se dopala ta reforma.
Svaka ženska ima po jedno slovo na kome radi. Tako jedna ima slovo r, druga p, treća ć, i t. d. I što je najlepše, udešeno je tako da vi odmah možete da znate koja gospođica radi na kome slovu. Naročita komisije birala je devojke i vodila računa o tome da svaka od njih liči na ono slovo koje njoj pripada. Tako da posetilac po spoljašnosti same devojke pozna na kome slovu radi.
Na primer jedna mala, trtasta, razvijenih kukova, za se odmah da radi na slovu „f“; pa onda jedna tanka, suva kao komarac, štrkljaste, zna se odmah da radi na slovu „j“, (samo joj tačka fali); treća opet sa grdno uskim suknjama, tanko u struku a lepo razvijenih grudi, samo sobom vam se kazuje da radi na slovu „r“. I tako redom cela azbuka, jer ima gospođica koja liče čak i na „š“ i „dž“.
Je l te da je to vanredno lepo uređenje? Ja se radujem svakoj novini i napretku kod nas pa zato sam i uzeo svo da zabeležim.