U stvari, danas i nema smisla praviti pregled za nedelju unatrag. Danas, na dan izbora, svi politički listovi gledaju na događaje za nedelju dana unapred.
Ali ja ću ostati pri svome običaju, da govorim o nedelji koja je prošla, i koja se svršava današnjim, najburnijim danom svojim.
*
Nekakva čudna nedelja, počela je s ponedeonika grmljavinom, pa se nastavila demonstracijama po ulicama, za tim je naišla silna kiša a završiće se danas polupanim glavama.
Neka burna nedelja i to onako, duplo burna, i s neba i sa zemlje.
*
Bože, što će danas ceo svet leći na telegrafe i telefone. Sećam se prošle godine, nisi mogao celoga dana ni s kim da razgovaraš na telefonu. Koga god da tražiš, odziva ti se ili Ministarstvo policije ili pojedine redakcije.
„Alo!“
„Alo!“
„Molim vas dajte mi kobasičara Novotni.“
„Izvolte.“
„Alo!“
„Alo!“
„Ko je tamo?“
„Večernje Novosti.“
„Ama ne tražim Večernje Novosti.“
Ili ovako:
„Alo!“
„Alo!“
„Molim broj 1012, gospođa Markovićka.“
„Izvolte!“
„Alo!“
„Alo!“
„Mi smo pali.“
„Ama ko je pao po Bogu brate?“ zgranem se ja, znajući da gospođa ne spada u ženske koje tako lako padaju.
„Naši lista do sad 346 glasova, njihova 700.“
„Pa ko je to tamo?“
„Redakcija…“
„Zvrrr…“
Eto, tako je bilo prošle godine a tako će biti i ove.
*
Jedan od najvećih događaja, koji moram zabeležiti, to je da je na Adi Ciganliji već ponikla nova varoš, i čine se ogromne pripreme za veliki „Trojički Sabor“.
Interesantno je da se mnoge dame raspituju: ima li na Adi komaraca?
Koliko sam ja saznao, Novinarsko je Udruženje učinilo korake kod g. ministra unutrašnjih dela da rastera komarce ali su ti komarci bili sasvim izlišni. Ja mislim kad se tamo usele novinari da će se komarci sami raseliti, jer komarci ne trpe konkurenciju. A dozvolićete tek, da novinari mogu bolje ujedati no komarci.
*
Od jutros je osvanuo Beograd sav izlepljen. Izgleda, Bože me prosti, kao čovek flasterom iskrpljen po licu. Gde god se okrenete plakati. Na plotovima i tarabama, na stubovima i kapijama, samo plakat do plakata. „Glasajte za ovog, braćo!“ „Glasajte za onog braćo!“
Zvrje fijakeri koji voze glasače, žure glasači peške i tramvajima, deru se promukli agitatori i čuvari kutija merkaju svakoga glasača i zagledaju mu oči.
Danas je najsrećniji dan za svakoga brata Srbina, drugim rečima, danas je kao neki naš narodni praznik, jer, oduzmite nam glasanje, pa ste nam oduzeli najradosniju našu zabavu.
Ja sam čak mislio da predložim Arhijerejskom Saboru, da izbore unese u kalendar kao narodni praznik. Tako bi bar, osim Uskrsa i Božića, imali i „Svete izbore“, kao treći veliki praznik u godini.
A opštinski izbori bili bi onako kao preslava, izbora za narodne poslanike.