A ovo je baš bogata nedelja, te bi šteta bila ne kazati o njoj koju reč.
Bogata je po događajima a bogata je i po koštanju. Ne možete prosto verovati, ali sam ja skoro tačno proračunao da je Beograd ove nedelje izdao na zabave 21000 dinara.
Kad se uzme u obzir da zabave posećuju tek deset od sto našega stanovništva, to bi značilo da je svakoga takvog beogradskog stanovništva prošla nedelja koštala 30 dinara što bi značilo 1560 dinara godišnje, kada bi se tako svake nedelje nastavilo.
*
Prva i najveća od zabava je bio novinarski koncert na koji je mnogo sveta pohitalo iz radoznalosti, da vidi: kakva li će izgledati ona pesma, koju će svi naši novinari u jedan glas zapevati. Među tim, nisu to doživeli, kao što nikad neće ni doživeti. Pre se može desiti da srpskoj štampi ko god otpeva, nego ona kome.
*
I Zorkina proslava je pala prošle nedelje.
Ne mogu da razumem samo, zašto je Zorka za svoju proslavu izabrala posan dan — petak. Da li da označi glumačku karijeru kao posnu, ili da u svome životu ima jedan veliki petak. Samo što njoj nije išlo kao muzikantima na veliki petak. Na protiv, proslavila je obasuta cvećem. I, kao što je tome cveću davalo naročitu svežinu, to je ona rosa na njemu, koja je kanula iz očiju glumačke siročadi. Jer je Zorka prvi glumački dobrotvor — ona je svoju kuću i sve što ima, ostavila glumačkoj siročadi.
I to je jadan veliki događaj od prošle nedelje, mnogo veći no kad gazda Pera, Rista ili Jova sa glavne čaršije svojih pola miliona ostavi — svojoj ženi.
*
Opština je rešila da jednu od svojih ulica nazove imenom Rige iz Fere. [Nedostaje deo teksta] Tako na primer trebalo bi jednu ulicu da nazovu Pašoninom ulicom, pa onda [Bandžakom, Džufanom] i t. d. Istina ovo nisu junaci iz našega prvoga ustanka, nisu ni iz drugoga, ali su to imena iz najnovije srpske istorije.
*
Prošle je nedelje duvao u Beogradu strahovit vetar, tako da smo se svi kretali ulicama držeći se za glavu, kako nam ne bi šeširi sletali. Ženske nisu smele ni da izlaze iz kuće, ili i ako je koja morala, bila je stalno u opasnosti da ne natrči na koga.
Nije vetar nosio prašinu, šešire s glava i sve drugo što je dohvatio, nego je prosto nosio ljude i niko mu se nije mogao odupreti.
Video sam g. Peru kad ga je vetar silom ugurao u kafanu; vidio sam gospođu Sofiju kad je natrčala na jednoga oficira; i vidio sam jednoga opozicionara kad ga je ugurao vetar u ministarstvo Unutrašnjih Dela.
I mene je poneo vetar i odneo me — vi možete misliti valjda u kakav novčani zavod? — Ne, odneo me je i dalje no što sam ikad mislio. Ubacio me je u jednu sobu za samca.
*
Nedelja će se svršiti elita masken-balom. To će biti vrlo zanimljivo jer najzad, naša elita i jeste zanimljiva samo pod maskama. To je čak tako obična i redovna pojava kod naše elite, da su pozivnice mogle komotno glasiti: „Odelo obično“, pa bi se ipak došlo pod maskama.
Ići ću. Ja volim da kroz one rupice na menicama, kroz koje vire oči, poznam šta koja maska misli. Moram ići.