Prazna, sa svim prazna nedelja. Niti ko ubijen, niti ko poharan, niti čitave prošle nedelje tramvaj koga pregazio, premda to i da se desilo ne bi bilo ništa novo.
Jedino što u Kini objavljena ustavnost. A vreme je i bilo. Kad u Evropi, u tolikim državama postoje kineske ustavnosti, zašto nebi i u Kini probali evropsku ustavnost. Oni su, grešnici, uvek do sad mislili, da zbog svojih perčina ne mogu pristati na ustavan život; mislili su, ustav će im odrezati perčine. Kad su se među tim uverili da njihovi perčini mogu komotno ostati na mestu gde su, i da u Evropi ustavnost svega ako po nekome odreže glavu, onda su se pomirili. Nek ide glava do đavola, samo nek perčin ostane na njoj.
*
Pa ipak se desio jedan pravi događaj u Beogradu. To je veliki koncerat pevačkog društva „Stanković“, koji je ispunio ne samo celu onu binu kod „Kolarca“, nego i celo ovu nedelju. Sedam reči Stašinih, trajale su čitav sat, i kad je publika izlazila od Kolarca, čuo sam dve dame gde se vajkaju:
„Da šta li bi bilo, da je nešto Staši palo na pamet da nam otpeva četrnaest reči.“
*
I sam je Hristos izrekao svojih sedam reči kod „Kolarca“, sa svim je opravdano što nam je pozorišta uprava pozvana na „Golgotu“.
Ja veoma cenim taj štimung u prirodi.
*
A šta, i prošle nedelje mal nije bio jedan dvoboj? No, to bi već bio događaj.
U ostalom takvih događaja bilo je vazdan prošle nedelje. Tako na primer: U sredu uveče jedan [Nedostaje reč.] mal nije izvršio krađu; u ponedeljak po podne jedan poštar mal nije izvršio samoubistvo; u četvrtak na noć mal nije elektrika osvetljavala ceo Beograd; u petak veče mal nije održana opštinska sednica, samo da je došao dovoljan broj odbornika. A malo je falilo mnoge i mnoge stvari da se dese prošle nedelje, al eto vidite, nisu se desile, hvala Bogu!
*
A naši se jatomice vraćaju iz Amerike. I juče sam video jednu grupu koja je stigla.
Lepo smo mi njima pevali: „Ostajte ovđe“, al oni neće ni da čuju. Vele, vraćaju se otud, jer je muških i suviše, pa im je cena pala na berzi. Sad tamo dobro stoje ženske i verovatno nastaće od nove godine velika seoba ženskinja.
U tom pogledu i naša „Izvozna Banka“ već čini izvesne pripreme i verovatno je da će i mnogi muževi pokušati da izvezu po gde što.
*
A danas su materice. E, pa neka vam je srećan praznik, mlade i stare majke, dozvolite mi da se sagnem i da vam — poljubim ruku. Ja neću da se koristim našim srpskim narodnim običajem pa da se zavlačim pod astal. Poljubiću vam samo ruku, a vi ćete mi reći:
„Živ bio, mali!“
I podarićete me smokvama, kestenjem, rakčićima i bademom. Ja ću biti zadovoljan. Znam da bi više dobio kad bi se zavukao pod astal ili pod krevet, ali, koliko bi u tom slučaju i mogao profitirati od materica, toliko bih bojim se mogao stradati od oceva.
Bolje je dakle da se zadovoljim smokvama i kestenjem.