Sa svih strana iz Srbije stižu vesti da je pala sitna kiša te se nadaju bogatom berićetu ove godine. Vladi je međutim sad grozio krivo što je raspustila Narodnu Skupštinu. Da je znala da će ovako plodonosna kiša pasti, mogla je Skupštinu još koji dan zadržati, te još na čemu popeti porezu. Kiša bi to narodu posle sve isplatila.
*
Jutros su nam kuće sve osvanule okićene vrbom. To bi kao imao da bude neki znak radosti, jer to su one kuće koje nije dočepao ovaj nov zakon o porezi, pa im je lako da se vesele. Prema tome, neće me ni malo iznenaditi, ako danas po podne spazam da su prazni placevi istakli crne zastave. To bi kao imala da bude njihova Đurđevska radost.
*
A u Carigradu vrlo rđavo razumeli običaj Đurđevdanski, pa mesto vrbu da obese o kuću i o kapije, a oni obesili ljude o vrbu.
I tako, kažu, divno je to bilo od jutros osvanuti u Carigradu, pa videti kakav su Đurđevski uranak napravili mladoturci. Okitili varoš, pa skoro na svakom ćošku visi po jedan staroturčin.
Dopisnik „Berlinskog Tagblata“ izveštava svoj list da je intervjuisao jednog obešenog hodžu.
„Kako je, kako hodža?“ upitao je dopisnik.
„Kako da vam kažem“, odgovorio mu je hodža sa vešala „ipak je bolje bilo pre“.
„Mislite, dok ste bili na zemlji?“
„Ta ne samo to, nego dok smo mi mladoturke vešali.“
„A je li vas žao života?“
„Ne, jer ja se nadam da ćemo mi na nebu moći da održimo staroturski režim. Proglasićemo tamo Abdul Hamida za sultana.“
„Kako ćete ga vraga proglasiti, kad je on na zemlji?“
„Ta poslaće nam ga oni već, ne brinite se.“
*
Kažu da je car Franja Josif naredio Akurtiju i Tarabokaju da privremeno prekinu suđenje u Zagrebu i da odu u Carigrad te da na licu mesta prouče kako se vešaju ljudi.
Kad im je to saopšteno Bar Rauh i Taraboki i Akurti su našli da to vređa njihovo častoljublje.
„Ta vidite molim vas, nije to nama potrebno da proučavamo. Znamo mi to.“
„Ne mislim ja da ne znate, ali, vidite kako to kod Turaka ide brzo.“
„Zato sam ja i predlagao da se ‘veleizdajnici’ i ne ispituju, već da se odmah svi obese. Prvo i prvo, to bi bilo mnogo brže gotovo i drugo, ja se ne bih obrukao.“
„Ipak, kad je to careva želja, otidite do Carigrada!“
*
Jeste videli kako nam je ova kiša lepo oprala sokake. Čudno je to da kiša vrlo često čini ono što bi trebala opština da čini a opština opet čini ono što bi kiša trebala da čini. Tako na primer, kiša očisti ulice i pokupi prašinu umesto opštine, a opština opet ubrlja ulice i navuče blato po varoši umesto to kiša da čini.
Kako je tako je, tek današnji su svečari baš lepo umiveni, pa pravo je da im i ovim putem čestitam.