Sad već ni kod nas nije tako neobično sresti u novinama oglas za ženidbu. „Mlad čovek od karijere“ ili „Mlad čovek s kapitalom“ kao i „Devojka iz dobre kuće“ ili „Udovica još vrlo držeća“ sretaju se kod nas na četvrtoj strani novina tako isto često kao i „Udoban stan“ ili „Gornji sprat za izdavanje.“
To je jedan lep zapadni običaj da se ljudi žene i udaju preko novina, pa što i mi ne bi primili nešto što je lepo.
U ostalom to nije za nas bila tako baš neobično, jer smo se mi uvek umeli u životu koristiti novinama. I dok se zapad samo u svojim bračnim odnosima koristio novinama, dotle smo mi i u svima ostalim.
Poznat je na primer svima naš lepi nacionalni običaj, da sebe preko novina reklamiramo za pojedina mesta u državnoj službi. Izvesno se i sami sećate, čim se uprazni koje mesto u državnoj službi a ono tek iskrsne u kojim novinama beleška: „Kao što čujemo za mesto to i to najozbiljniji je kandidat g. Bogdan Savić. Mi čestitamo g. Ministru na izboru, uvereni da će g. Savić, poznat sa svoje spreme i savesnosti, opravdati svoj izbor“.
To recimo donesu jedne novine, a sutra dan druge ovako: „Jedan ovdašnji list doneo je vest da će na to i to mesto biti postavljen g. Bogdan Savić. Koliko smo mi obavešteni na merodavnom mestu niko i ne pomišlja na tu kandidaciju prvo s toga što niko g. Savića ne smatra doraslim za položaj o kome je reč a drugo i zato što se kao jedini i najozbiljniji kandidat za to mesto smatra g. Sava Bogdanović čiji će ukaz ovih dana biti i potpisan.“
Je l te da ste sretali takve beleške? One su po gde kad napisane tako obično, grubo, kao što sam ih ja gore ispisao i po gde kad su napisane mnogo zavijenije, tako di se niko ne može da seti. Jer tim beleškama i nije cilj da se ta kandidacija saopšti publici kao neka interesantna novost, već im je cilj da se dotičnome ministru skrene pažnja na to ime. Tako na primer, vrlo ste često čitali belešku koja recimo ovako glasi: „Kao što čujemo u Ministarstvu Spoljnih Poslova se pomišlja na jedan manji razmeštaj diplomatski, kojom bi se prilikom popunila i izvesna upražnjena mesta za koje se kao kandidati pominju g.g. Dr. Janko Stefanović, Svetozar Pešić i Mirko Petrović.“
Tu je belešku izpisao, razume se, ovaj brat Mirko Petrović, i sebe uturio uz dva vrlo verovatna kandidata; jer njemu je dosta, sa svim mu je dosta ako g. Ministar samo zapita:
„Ama ko je to Mirko Petrović?“
A nemojte misliti da se te kandidacije vrše samo za male položaje. O ne, taj naš narodni običaj toliko je već rasprostranjen da se na taj način i ministri kandiduju.
Ja znam na primer jednog gospodina o kome, uvek kad je ministarska kriza, izađe beleška da ću ući u novi kabinet. On još do duše nije postao ministar ali je ipak zato vrlo mnogo postigao. On je uspeo da izmiri publiku s tim da i on bude jednoga dana ministar.
Da je on jednoga dana postao iznenada ministar, mi bi se svi prosto zgranuli. Ali nas je on navikao, polako, postepeno nas je navikao i nas neće ni malo iznenaditi kada ga jednoga dana vidimo na krmilu.
Još veštiji su od ovih, koji se služe novinarskim beleškama, oni koji se služe usmenom reklamom. O njima ću nam naročito pisati.