Juče su svečano otvorene dve prosvetne skupštine u Beogradu, koje se kao što je poznato, svake godine svečano otvaraju.
No ove godine, pre no ma koje do sada, obe ove skupštine, i profesorska i učiteljska, obećavaju da će bitni plodonosne radom. To se da zaključiti iz dnevnih redova koji su utvrđeni.
Tako na primer, profesorska je Skupština posle duže debate, usvojila ove četiri tačke za dnevni red:
- Kad je probitačnije krečiti gimnaziju, da li u početku školske godine ili za vreme samih ispita?
- Ima li, pa osnovu kanona i katihizisa, Mitropolit Kraljevine Srbije pravo da optuži profesora fizike, s toga što predaje deci jedan tako nemoralan predmet?
- Na koji se način u jednu učionicu, koja ima 6 metara širine i 8,50 dužine, mogu da smeste šest stotina učenika a da ipak svi polože ispit? i,
- Pošto su profesori dosadanjim svojim radom uspeli da iz svojih redova vrbuju stručnjake za policiju, pravdu, privredu i finansiju; na koji bi način i kojim bi se putevima moglo postići, da se profesori odadu i na polje ministarstva građevina?
Eto, to je od prilike program profesorske skupštine. No, ne može se reći da je manje obilat i značajan i dnevni red učiteljske skupštine. I oni su utvrdili četiri tačke dnevnoga reda i to ove:
- Godine, koje učitelj provede u porezničkoj službi, mogu li se u računati u prosvetne godine rada?
- Da bi se pomoglo državi da šta jevtinije izvodi reviziju, a s obzirom na to što je najveći broj sreskih načelnika bivši učitelj to predložiti da sreski načelnici, prilikom vršenja opštinskih izbora po selima jednovremeno vrše i reviziju i
- Treba li učiteljsko udruženje, kao takvo, da odlikuje počasnom sabljom sve učitelje policajce, koji su se odlikovali u hvatanju hajduka?
Eto vidite kako su bogati dnevni redovi? Zato ja i neću ništa unapred da pišem, dok se rad naših prosvetnih skupština ne završi, da mi se ne bi posle prebacivalo da sam govorio pred ojnak.