Dabome, vi izvesno mislite da ću vam govoriti o kakvom izvršitelju sa kojim sam ja naseo. Bože sačuvaj! O tome vam najmanje mogu pisati već i zato, što se nikad nije moglo desiti da ja sa izvršiteljem nasednem. Na protiv uvek su izvršitelji sa mnom nasedali.
Nije dakle reč o meni i izvršitelju, jer nas dvojica uvek i sve svršavamo bez reči. Mene izvršitelj čim pogleda u oči, on zna da nemam ni marjaša u džepu na ime otplate. I tako se svi odnosi izmeđ nas svršavaju. O tome dakle i ne vredi da vam pišem, jer to ne bi bilo ni interesantno.
Interesantniji su mnogi oni izvršitelji koji rade u velikom stilu, a takvih je u Srbiji u poslednje vreme vrlo mnogo. Od kako se proslavio onaj izvršitelj što je prošle godine izložio prodaji imovinu ministarstva prosvete, svi bi sad hteli tako nešto veliko da izvrše. Ali veće i teže delo izvršenja još nije palo niti će pasti kome, no što je kvartu terazijskom ovih dana. Kad vam ispričam stvar, vi prosto nećete verovati.
A evo u čemu je stvar: Pre toliko i toliko godina, nazidana je ona zgrada na Terazijama u kojoj se sad nalazi Ministarstvo Pravde i Terazijski kvart. Sedeli oni tu tako godinama, sedeli kao najbolje komšije i jedno drugome ni dur ni vur. Na protiv, živeli su u najboljem prijateljstvu.
Ali jednoga dana naljuti se nešto Ministarstvo Pravde i naredi kvartu da se iseli.
Kvart se ispreči, pa rekne:
„Ovo je opštinska kuća i nas je ovde smestila opština, koja je i dužna da plaća kiriju za nas.“
„Jok, neće biti tako“, veli Ministarstvo Pravde, „koliko se ja sećam, ovo je državna kuća“.
Te hoće biti, neće biti, povedu ti bome država i opština parnicu i tu ti parnicu na kraju krajeva dobije država.
Čim država dobi parnicu, a ona kao svaki gazda, namrgodi se pa najozbiljnije naredi kvartu da se iseli. Metne ti Kvart Terazijski prst na čelo, razmisli pa odgovori:
„Jok, neću!“
„E, kad je tako!“ pomisli država u sebi. „Ko neće milom, taj će silom!“
I država ti se obrati sudu, dobi odsudno rešenje, po kom Kvart Terazijski ima prosto da se izbaci.
To sudsko rešenje upućeno je odmah Upravi varoši Beograda, a Uprava ga je uputila na izvršenje kvartu Terazijskom kao nadležnom.
I sad nastaje ono što je najinteresantnije. Rešenje je odsudno, a kvart Terazijski je odista nadležan jer je to u njegovom rejonu. Taj kvart dakle mora sad sam sebe izbaciti iz kuće u kojoj je.
Možete misliti kakva je briga nastala u kvartu. I član i pisari se zabrinuli, kako i na koji način da izbace sami sebe. Da uđu recimo jednog dana na vrata pa da izađu kroz prozor, ne ide, ne odgovara dostojanstvu vlasti; da pozovu na primer žandarme iz susednog kvarta da ih zamole da ih oni izbace, i to ne ide.
Najzad je kažu održana u ministarstvu unutrašnjih dela konferencija i rešeno je da se ovako postupi: Najpre će pisar uhvatiti za vrat člana i izbaciti ga, za tim će biti dozvan praktikant, i on će izbaciti pisara, a odmah za tim izbaciće žandarm praktikanta.
Sa žandarmima će međutim teže ići, jer ko će njih da izbacuje. Ostalo bi još jedino da se pozove opština — pošto cela stvar i jeste opštinska briga — da uputi vatrogasce pa da ovi sa susednih kuća štrcaju u kvart, dok ne razjure i žandare.
Videćete da će tako nekako morati ova stvar da se izvrši.