E ljudi Božji; čuste li za ovo čudo neviđeno i nečuveno? I onaj Đorđe Nastić cesarsko kraljevski svedok za Austrijsku monarhiju i inostranstvo, nosi oklop.
To je treći čovek na zemaljskoj kugli koji kosi oklop. Prvo je ruski car Nikola, drugi je Abdul Hamid (sad su mu ga raskopčali) a treći Đorđe Nastić.
Pitanje je sad samo: nosi li on oklop od straha da ga Srbi ne ubiju, za njegove velike grehe; ili ga je tim oklopom snabdela austrijska vlada, kako bi ga sačuvala da bi do kraja izveo svoje svedočenje.
Kako je da je, tek glavno je da je sad Đorđe Nastić carsko kraljevski oklopnik.
A nemojte misliti da je to opasivanje Nastićevo oklopom naišlo tako tek na jedan put. Bože sačuvaj, to je sve vrlo lagano i postepeno išlo.
Najpre mu je carska vlada ponudila da metne oklop na svoju pamet. Neka se obezbedi da iz te pameti ne izleti ništa što ne treba da izleti, niti da uleti nešto što ne treba da uleti.
Kad je tako Nastić navikao da nosi oklop na mozgu, onda su mu ponudili da pođe jedan korak dalje, te da stavi gvozden oklop i na dušu. Interesima moćne Austrougarske monarhije ne može služiti neko koji ima dušu i to dušu do koje mogu dopreti uzdasi i suze porodica i siročadi nesrećnih zagrebačkih mučenika. Tu dušu treba ograditi gvozdenim oklopom i tako je i učinjeno.
Tek kad je i to svršeno, onda se pristupilo i tome poslu, da i Nastićevo telo opašu oklopom. Osim one potrebe da mu obezbedi život, Nastića je Austrija morala još i sa ovih razloga da metne u oklop:
- da bi stajao pravo, te da ne bi u slučaju kad iskaže kakvu težu klevetu protivu svoga naroda, klonuo;
- da ne bi zadrhtao ili, ako bi se to i desilo da se ne bi primetilo. Pod oklopom može drhtati koliko hoće i
- Kad oseti hladno oko duše, da se ne zbuni misleći da to dolazi usled laži koju je izrekao, već zbog hladnoga gvožđa.
Čim međutim Nešić svrši zagrebačko svedočenje, Austrijska je vlada namerna da ge metne u špiritus. Poručena je vele jedna ogromna flaša u koju će se Nastić strpati i na koju će se prilepiti: „Carsko Kraljevski krunski svedok.“
Tako konzerviranog u špiritusu, Austrija će ga slati na sve redom izložbe, kao najređi egzemplar svoje vrste. Razume se, Nastić u špiritusu zauzeće mesto u austrijskom izložbenom paviljonu, u odelenju za prosvetu i kulturu.
Vele da je flaša već u Zagrebu i da je već bila puna sa špiritusom ali je ceo špiritus ispio Tarabokija, te se zbog ovoga poslednjeg ova austrijska turšija neće ni moći u Zagrebu da napravi, već u Beču, kako bi se dala prilika i Franji Josifu da se za uspomenu na svoj šezdestogodišnji vladarski jubilej, slika sa Nastićem i Akurtijem.
Samo neka ne zaboravi da tu sliku pošlje i g. Falijeru.