Ipak mi je Petrov-dan ostao najmiliji dan još iz detinjstva. Nije mene baš svake godine obradovao Petrov-dan. Bilo je i takvih školskih svedodžaba, prilikom kojih je najpre meni otac dao izvesno objašnjenje, pa sam posle ja njemu morao.
Ali, kako su se izmenila vremena od tada pa do sada. Kad sam ja doneo ocu svedodžbu sa dvojkom, izvinjavao sam se obično ili inatom koga profesora ili onako na primer:
„Jes, ja sam kriv. A kako sam mogao da učim, kad me majka svaki čas šalje u čaršiju. Te ajd kupi za groš bibera, te ajd, kupi kutiju fiksa!“
Pa meni kobajagi to oduzelo mnogo vremena, pa nisam mogao da stignem.
A moj sin kad mi je juče doneo svedodžbu sa dvojkom (razume se iz latinskog), on mi se ovako pravda:
„The, šta ćeš. Tome su uzrok političke prilike.“
„Ama kakve političke prilike, nesretniče?“
„Pa tako. Za vreme sukoba srpskog sa Austrijom, očekivao se svaki čas rat; nastala je jedna opšta nervoza i napetost, i osetio se vrlo veliki zastoj kako u čaršiji tako i u školi.“
„Pa dobro, rode moj“, nastavljam ja ljutit i merkam da l da ga dohvatim za tur ili za uši. „Pa dobro, rode moj, ali kad je već svršeno bila aneksija, kad je Srbija kapitulirala, što onda nisi popravio belešku.“
„E tada je“, veli mi sin, „nastupila opšta klonulost u svima redovima građanstva“.
I sad zamislite, kad se ovim razlozima moj sin pravda, kako li će se moj unuk, kroz jedno dvadeset godina pravdati svome ocu, jer je nesumnjivo da će i kroz dvadeset godina deca stalno dobijati slabe ocene iz latinskog jezika. Ja mislim da će se taj unuk, morati ovako pravdati:
„Ove mi je godine progutao svo vreme interes o marokanskom pitanju.“
Ili možda:
„Nisam mogao da učim ove godine, jer sam sa vrlo velikim interesom pratio razvoj japansko-američkih trgovinskih odnosa.“
Tako će izvesno biti kroz dvadeset godina. Ali i pored neprijatnosti koje po gde kad u životu donose ti ispiti i svedodžbe, ja bih ipak bio za to da se ispiti zavedu po svima strukama i kroz ceo život. Sad se u nas gradi puno novih zakona i postoji težnja da se kroz sve struke zavedu ispiti i svedodžbe.
Ja bih čak išao tako daleko da bi ih i u braku zaveo. A što da ne? Nekakav mislilac rekao je da je brak škola. Pa ako je škola zašto ne bi postajali i ispiti i svedodžbe.
Ne mislim ja da se samo prvi mesec po venčanju smatra kao neka vrsta ispita. Na protiv, to bi bio samo „prijemni ispit“ a posle bi muž ženi i žena mužu izdavali svake godine svedodžbu i bez polaganja ispita, po opštim godišnjim ocenama, kao što je to i u gimnazijama zavedeno.
Bože, što bi tu bilo lepih svedodžaba! Ja zamišljam ovako od prilike tekst tih svedodžaba:
Moja žena Simka, svršila je treću bračnu godinu i prešla u četvrtu, sa ovim rezultatom:
| Računica | slaba |
| Domaća ekonomija | rđava |
| Društveno ophođenje | odlično |
| Srp. književnost | nije studirala |
| Strana književnost (žurnali) | odlično |
| Vladanje | prilično |
| Odsustva od kuće | Banjska sezona |
A šta mislite, kako li bi glasila svedodžba koju bi žene svojim muževima izdavale.