Vi znate šta su to u politici pregovori? Austrija na primer pošlje upustva svome poslaniku grafu Forgaču i on stupi u pregovore sa našom vladom za zaključenje trgovinskog ugovora. Naša vlada odredi recimo Milovanovića i onda njih dvojca pregovaraju.
No nemojte misliti da samo u politici ima ugovora, ima ih i u privatnome životu i upravo sad je za njih vreme da otpočnu pregovori.
Izneću vam sve po redu, na koji se način vode ti pregovori za zaključenje „Ugovora o miru i prijateljskim odnosima u kući“.
Na mesec ili mesec i po dana pre no što treba ići u banju — a to je od prilike sad — žena će opunomoćiti ili svoju majku ili sestru da otpočne pregovore.
Ovaj „akreditovani poslanik na strani“ ovako će početi svoj razgovor i to o ručku a kad žena po prethodnom dogovoru izađe napolje da skuva kafu.
„Baš gledam zete ovu Micu, pa pravo da ti kažem ne dopada mi se nešto.“
„Ta…“ oteže zet.
„Vidiš li ti da ona ništa ne jede?“
„Ama kako ne jede kad je pojela sad tri parčeta rimflajša i pet sarmi.“
„Bože, zete, kako to govoriš? Pa šta je to tri parčeta rimflajša i pet sarmi. To je koliko da se prehrani da joj duša ne izađe na nos. Posle za zdravlje nije glavno jelo, zar ti ne vidiš kako je ona podmakla, upale joj oči kao da su je vampiri sisali.“
Zet ćuti i vuče guste dimove.
„Ja da sam na tvome mestu, ne bi to tako olako uzimala, bogami!“ nastavlja „akreditovani poslanik na strani.“
U tom ulazi već Mica sa kafom i odma se prekida razgovor jednim značajnim gestom svastikinim, kojim bi kao htela reći, da ne treba pred Micom govoriti o njenoj bolesti.
Sutra dan, razume se, muž zove svoga brata na ručak, a to je kao njegov „akreditovani poslanik na strani.“
Posle ručka, muž će kao reći:
„Sad ću ja, samo da nađem jedno pismo da ti ga pokažem.“
I dok muž „traži pismo“ dever u svojstvu „akreditovanog poslanika na strani“ počinje pregovore:
„Boga mi, baš me zabrinuo ovaj Jova, ja ne znam kako će on da izađe na kraj?“
„Zašto?“ pita žena.
„Pa zapetljao se tako da ne može da mrdne. Eto, žali mi se, idućeg meseca ne može da plati kiriju.“
„Ama zar mu ti veruješ, braca. Tako se on uvek uproleće pretvara i prenemaže“, veli odlučio gospa Mica.
„Pa znaš kako je, moram mu verovati, jer najzad, svakome je svoja muka najteža. Pokazivao mi je i zabeleške svoje, pa vidim baš da ne može ni ibsrcig sebi da napravi.“
„E što bi pukla od muke, kad mi se neko pretvara. Sad mu pao na pamet ibercig kad je već zahvatio leto. A posle, šta mu fali ovom što ga ima. Pocepan nešto malo, ali ja sam to lepo okrpila pa može da ga nosi još dve jeseni.“
U tom se vraća muž sa „nađenim pismom“ a dever kao daje znak da se pred njim ne govori.
I posle tih pokušaja, pregovori se prekinu. Razume se, kroz nedelju dana na „novoj osnovi“, dok se najzad ne zaključi „Ugovor o miru i prijateljskim odnosima u kući“, što se navršava odlaskom ženinim u banju.
Prekjuče sam baš bio prisutan kad je takav jedan ugovor zaključen i gospođa je već pisala u Soko banju da joj se zadrži soba od 1. juna.