„Somerfrišleri“ to je naročita jedna sekta ljudi kod nas. Inače su sasvim slični nama, imaju istu boju kože, isti način života i navike, samo, neobično se boje sunca. Još februara meseca „Somerfrišleri“ počinju revnosno čitati četvrte strane beogradskih listova, prateći pažljivo da li se koji vinograd izdaje preko leta kako bi ga za vremena mogli uzeti pod kiriju, te čim prvo sunce grane, da se sele iz Beograda.
I već prvih dana meseca aprila kad ono zagreja letnje sunce te počesmo svi da vadimo iz sanduka slamne šešire i da kupujemo žute cipele, mogli ste videti kako se od „Londona“ spuštaju svakoga dana Knez Miloševom ulicom po dvoja troja kola natovareni dušecima, kastrolama, lampama, stolicama i šerpenjama. To se „Somerfrišleri“ sele u vinograde na Topčidersko brdo i Banjicu.
I tek što su ga iselili, svukli štofane a obukli segeltuske haljine, natakli na oči široke slamne šešire, i razapeli u sred vinograda vojničke šatore za spavanje posle ručka a ono grunu ova hladnoća i kiša, pa s dana na dan sve gore i gore.
Ispočetka smo se mi Beograđani samo pakosno smejali „Somerfrišlerima“ ali bujica i kiše koje su okupile svaki dan, sasvim su ocepile Topčidersko brdo od Beograda i sad je to već zaseban kontinenat koji se graniči sa severa Savom, sa istoka Všetečkovim potokom i sa juga rakovičkom rekom. Građani koji su se nastanili na tome novome kontinentu, dakle pleme koje se naučno zove „Somerfrišleri“ izloženi su užasnim nedaćama i nevoljama. Otuda svaki dan stižu telefonski i telegrafski izveštaji koji ovako glase:
Subota: Ovde temperatura pet ispod nule. Građanstvo se ogrnulo ćebadima i cvokoće. Inače vazduh vrlo čist i svež.
Nedelja: Kiša užasna, bujica neopisana. Obrazovan odbor za spasavanje „Somerfrišlera“. Do sad je bujica načinila grdne štete, odnela četir ženska slamna šešira, jednu cuclu i jednu letnju stolicu. Šaljite pijonire i obrazujte odbor za ukazivanje pomoći stanovnicima topčiderskog brda. Inače ovde vazduh čist i svež.
Ponedeljak: Hladnoća sve veća. Na celom Topčiderskom brdu nema furune. Stanovnici vinograda Steve Popovića obrazovali ekspediciju koja krenula na severni pol da traži toplije predele. Inače vazduh čist i svež.
Utorak: Stanovnici Topčiderskog Brda „Somerfrišleri“ danas obrazovali društvo za sečenja leda koji bi eksportirali letos u Beograd. Vrlo je veliki upis akcija jer je renta obezbeđena.
Sreda: Kiša neprestano pada, tako isto i termometar pada. Danas stradalnici s Topčiderskog Brda održali zbor i rešili da kod jedne strane fabrike izvrše veliku porudžbu šinjela. „Kolo Srpskih Sestara“ poslalo dve stotine namuklija za „Somerfrišlere“. Bože daj da se i druga patriotska društva ugledaju na ovaj primer.
Četvrtak: Danas stigla prva furuna iz Beograda. Radost neopisana među građanstvom na Topčiderskom brdu, veća no kad je u Valjevo stigla prva lokomotiva. Inače vazduh čist i svež.
Petak: Od jutros se rasprostro strahovit glas da je iz Beograda krenuo na Topčidersko brdo jedan Talijan sa kolicima na kojima nosi četiri kante sladoleda. Stanovništvo razdraženo i sprema se da izgine do poslednjega ali da Talijana ne pusti na Topčidersko Brdo. Inače vazduh čist i svež.
Subota: Pojedini stanovnici Topčiderskog Brda počeli da emigriraju u obližnji Beograd. Badava im se govori „Ostajte ovđe!“ oni odlučno odgovaraju: „Neka, idemo tamo, u zemlju gde no ima furuna!“ Inače vazduh čist i svež.
To je poslednji, sinoćni telegram. Od jutros nemamo nikakvih telegrama. Verovatno temperatura pala ispod pet.