I puca se iz topova i pušika, i proklamacije narodu i mrtvi i ranjeni i uzvici: „Živila Sloboda!“ i sve, sve kao odistinska revolucija, pa opet ima nečega u carigradskim događajima, što ti liči kao da nije revolucija. Pogledaš od napred — revolucija, pogledaš od natrag — revolucija, pa ipak nije.
Jeste li vi čuli molim vas gde god i kad god da se revolucija i vladalac pogađaju. No, kako bi to tek izgledalo, kad bi još tako što ušlo u modu.
Zamislite, digne se Revolucija pa dođe pred Vladaoca.
„Šta ćeš, ćeri moja?“ zapita je Vladalac ljubazno.
„Vaše imperatorsko Veličanstvo, ja bih znate Vašu glavu?“
„Kako moju glavu?“ pravi se šeret Vladalac. „Želiš li glavu zajedno sa telom?“
„Ne, ne, baška, sa svim baška“, odgovori Revolucija.
„E, žao me je, ali ne krčmim. Ja sam znate grosista, ne prodajem detalje“, odgovora Vladalac.
„Da ali znate, ne da se zamisliti jedna Revolucija a da pred njom ne zaigra vladarska glava. Tako se svršava svaka revolucija.“
„Slušaj, ćeri moja!“ veli Vladalac. „To je i suviše konvencionalan svršetak. Pravo da ti kažem, meni to čak izgleda i teatralno, namešteno samo radi efekta. Treba poći novim putevima, treba neki novi svršetak izmisliti. Zar moraju baš sve revolucije da se svrše po jednom istom kalupu.“
Eto od prilike, takav je odnosu ovome trenutku izmeđ carigradske revolucije i carigradskoga vladaoca. Oni sad traže i kombinuju, kako da završe revoluciju.
Kombinuje Sultan a kombinuju Mladoturci i svako jutro kad se probude a oni jedno drugo pripitaju:
„Jeste li Vi što god smislili, Vaše Imperatorsko Veličanstvo?“ pitaju kao oni njega.
„Ja ništa! A vi, deco?“
„Ni mi.“
I tako nikako ne umeju da izmisle kako da završe celu komendiju.
Kako sam ja iz privatnih izvora saznao, izmeđ Mladoturaka i Sultana vode se pregovori. Oni su njemu postavili uslove pod kojima pristaju da ga ostave u životu, a on je opet njima postavio uslove pod kojima pristaje da bude mladoturski Sultan.
Mladoturski uslovi Sultanu ovi su:
- Da ubuduće bude nevin kao jagnje;
- da pije mleko na cuclu;
- da pelene ne pere više u evropskim vodama i
- kad hoće da se pročisti da ne pije budimsku vodu iz izvora Franje Josifa, već da jede kuvane šljive ili da upotrebljava štanglice od domaćeg sapuna.
To su kao mladoturski uslovi, na koje je sultan odgovorio svojim uslovima:
- Pristaje de bude u buduće nevin i toga radi, rado će navući na sebe jagnjeću kožu;
- Pošto mu ne godi da sisa iz cucle, on moli da mu se dozvoli da sisa Otomansku Banku, pošto mu je to dojilja još iz najranije mladosti;
- Pošto je za vreme bombardovanja Jildiza dobio odličnu stolicu, koja će mu ostati celoga veka, to pristaje na uslov pod br. 4.
- Živiće povučeno, idilski ali — da bi i on koji put imao radosti, — to moli da mu se bar jedanput u godini, recimo o rođendanu dozvoli da izvrši po malo pokolja, bilo nad Jermenima, Bugarima ili Srbima. On neće praviti od toga pitanje, njemu je samo glavno da mu se dozvoli to nevino zadovoljstvo.
Eto to su jedna i drugi uslovi a danas ili sutra čućemo kako su se pogodili.