Pretplavile su Beograd proklamacije kućnih gazda. Nema ulice i u ulici prozora na koji nije prilepljena cedulja sa natpisom „Stan za izdavanje.“ A ulicama se kreće masa žena, zadigle suknje, cipele im popila prašina, pa iz kuće u kuću. Vidiš samo uvukla se u kuću pa je nema, nema i tek izađe naprćenih usana:
„Suteren, ubio ga Bog. Devetnaest basamaka, nije to malo. A nisu moje noge više ono što su bile!“
Pa onda zapne dalje, te ajd u drugu kuću. Uđe opet, pa je nema, nema, nema i opet izađe napućenih usana:
„Rđav raspored. Nema ni jedne sobe onako odvojene. A već mi je vreme da odvojim muža, ubio ga Bog matori!“
I tako to ovoga meseca ide sve do poslednjega dana. Još ujutru kad se probudim a žena te tek pozdravi:
„Ostavi, bogati, malo poviše troška, jer ne mislim danas kuvati kod kuće, uzeću iz kafane.“
„A što?“
„Pa idem da tražim kvartir.“
I to tako ide kad vi tražite stan a još gora je situacija kad se vaš stan izdaje. Ne možete u svojoj rođenoj kući biti komotni.
Pre vam je žena uvek zvocala:
„Što se ne skrasiš koji put kod kuće. Ja ne znam kakav si ti čovek. Kašiku iz usta, pa odmah put pod noge i do uveče te nema, kao da nemaš kuću!“
A sad sa svim drukče ide, sad vas žena gura iz kuće.
„Što ne izađeš, bogati, kako te ne mrzi da sediš.“
„Pa gde ću, mrzi me.“
„Dabome, mrzi te sad kad nam se izdaje stan, pa znaš da će dolaziti razne žene.“
„Ama nije to!“
„E, nije, nego ne znam šta je, kao da ja tebe ne poznajem.“
A još ako vam padne na pamet luda misao da žena ide da traži stan a vi da ostanete kod kuće, onda ste obrali bostan.
„Ama od kud to baš danas ti se ne ide od kuće kad ja imam da gledam stanove. Razume se, gospodin hoće da sedi sam kod kuće pa da očekuje gospođe koje traže stan i da im pokazuje stan. Je li, bogati?“
„Ama nije?“
„Pa kad je uvedeš u spavaću sobu a ti onako da se nasmešiš, pa onda da je vodiš i u špajz valjda. E nećeš ga, jesi li čuo, dok sam ja živa ti uvesti tuđu ženu u špajz pa makar šta bilo. Ajd, izađi, idi od kuće, hoću ja sama da zaključam kuću i da ponesem ključ!
Eto takve su to muke i tako to ide celoga ovoga meseca aprila.
⁂
A nije to samo u privatnome životu. I u politici, ovoj svetskoj politici, počeli su u poslednje vreme da se na prozorima pojedinih država stavljaju liste na kojima piše „Stan za izdavanje“.
Samo, kao što to u politici sve biva obrnuto i protivno zdravome razumu, tako je i kod ovih stanova koje se izdaju pod kiriju. Nije to gazda stana koji stavlja listu na svojoj kući, već sam onaj koji hoće da se useli.
Francuzi na primer hoće da se usele u Maroko, a oni prilepe na Maroko listu s napisom: Stan za izdavanje.“ Badava se onaj Mulej Hafid dere:
„Ama, ljudi, nije mi za izdavanje. Ni jedno pristanište ne mogu da odvojim a kamo li ceo kvartir. Aja, ne pomaže mu ništa.“
Pa tako na Persiji već poodavna stoji istaknuta lista na ruskom i engleskom jeziku. A već na tužnoj Bosni i Hercegovini od kad ta lista stoji, a sad se već kirajdžija na silu i uselio.
Tako mu je to u politici, sve obrnuto i sve protivno zdravome razumu.
A sad, ovih poslednjih dana izvešana je još jedna takva lista. Od nekoliko dana zalepili su mladoturci na Jildizu listu, na kojoj piše: „Stan za izdavanje.“