Kao što već znate, pitanje o aneksiji Bosne i Hercegovine je potpuno svršena stvar. Priznali mi, priznala Rusija, Engleska, priznali su i ostali i tako eto, svršena je stvar.
I ne samo mi i Evropa, nego je priznao i turski parlament, pa senat i kao što znate, ostala je jedna mala i sitna formalnost, da sultan potpiše.
I ovo što se sad u Carigradu događa to je ta mala i sitna formalnost.
I ta mala i sitna formalnost, kao što i sami vidite, ima sve odlike jedne austrijske formalnosti. Prvo i prvo krvava je a vi znate i iz istorije da Austrija neobično voli kad se krv puši daleko od njene kuće.
Drugo i drugo, cela ta afera u Carigradu je konfuzna, niti se zna ko pije ni ko plaća, o to je tačno Austrijski politički sistem.
Zar vama ova sitna carigradska formalnost ne liči potpuno na onu formalnost koja se u Zagrebu vrši da bi se predalo vešalima jedno pedeset do šeset ljudi.
Razume se, Turci još nisu tako ustavno vaspitani pa da ubijaju ljude na osnovu presude, kao što to Austrijanci čine ali su zato ipak Austrijanci morali priznati da i kod Turaka ima po gde što praktičnoga, pa su u Zagrebu ustanovili legiju frankovačku koja bije ljude po ulicama.
Ali, Bože moj kako će to lepo biti, kada jednog dana Turci prime u svemu austrijsku ustavnu kulturu. Eto na primer da su do sad već kultivisani, kako bi sasvim drugače izgledali ovi događaji u Carigradu. Ne bi bilo ni kapi krvi, već bi pohapsili sve mladoturke i odmah bi otpočeli „veleizdajnički“ proces, koji bi, recimo, ovako tekao:
Akurti-paša: Optuženi, Mehmede, jeste li razumeli optužnicu?
Mehmed: Jok.
Akurti-paša: Vi ste, optuženi jednom prilikom u džamiji pred više osoba rekli da ste Turčin.
Mehmed: Evet, efendum. Pa šta sam drugo.
Akurti-paša: Državno pravni odnosi međutim poznaju samo Osmanlije a Turčin to je političko ime koje se počelo u poslednje vreme širiti. Priznajete li da se počelo u poslednje vreme širiti?
Mehmed: Ama šta se počelo širiti?
Akurti-paša: Ime Turčin.
Mehmed: Jom, džanum. Ja mislim baš da se ime Turčin u poslednje vreme počelo uziti i kako je počelo, Alaha mi, suziće se sasvim.
Akurti-paša: Vi morate priznati da iza vas stoji čitava zavera?
Mehmed: Iza mene? (Plašljivo se osvrće i pipa se natrag.) Što me, bre, bambadava prepade. Nema nikoga iza mene.
Akurti-paša: Ali vi priznajete da ste mladoturčin?
Mehmed: Jok.
Akurti-paša: Pa na osnovu kakvih dokaza to sporite?
Mehmed: Imam šeset i dve godine.
Akurti-paša: Vi ste održavali veze sa svedokom Đorđem Nastićem?
Mehmed: To on ako pamti, je se ne sećam.
I tako bi redom nastalo saslušanje. Posle Mehmeda došao bi Asan posle Asena Selim i tako redom, dok ne bi svi otišli na vešala.
Međutim trebaće dugo vremena dok se Turci tako vaspitaju. Sad oni svršavaju stvari i kraće i jeftinije. Eto na primer samo ta sitna formalnost stavljanja potpisa na austro-turski sporazum neće trajati više od mesec dana i neće koštati više od hiljadu dve ljudskih glava.
Odista mala i sitna formalnost.