Vi znate već da je sve što je carigradsko, sasvim nekako drukče, neobično, da nije svakidanje. Tako na primer carigradska alva nije ista kao u drugim mestima, pa onda nije samo alva, nego i carigradski parlament nije to isto što u drugim zemljama. I nije samo alva i parlament nego i puno drugih specijaliteta n. pr. carigradski fes, pa carigradska baklava, pa carigradska pravda pa redom tako sve sami specijaliteti.
I onda vam ne treba da bude čudo što je i carigradska prvoaprilska šala sa svim drukča no u ostalim zemljama.
Eto molim vas, recite sami, zar se niste iskidali od smeja kad ste čuli kako je sultan juče napravio istu šalu sa svojim narodom.
Dao ni lepo Ustav, zakleo se, pustio ih čitava tri meseca da se dernjaju po ulicama „jašasi“ napravio im parlamenat, dao im kuglice u ruke i pustio ih da glasaju, da se biraju, da obrazuju kabinete, da izdaju novine. Pa kad je video da su već dosta igrali i da se može ko u igri zamoriti, oznojiti i nazepsti, a on im lepo juče podvikne:
„Aprili li li!“
I da bi ta aprilska šala bila što lepša i da bi se oni kojima je priređena mogli da iskidaju od smeja, ubijeno je juče u Carigradu jedno sto do dvesta ljudi.
A baš, ljudi, prava šaljivčina ovaj sultan. Gde samo da mu padne na pamet tako lep vic. I to nije da kažete da je napravio vic samo sa mladoturcima, nego je to jedan međunarodni vic.
Taman Engleska zapela pa deklamuje: da Turskoj treba obezbediti mir da bi se novo stanje moglo pravilno razvijati, a on im tek viknu:
„Aprili li li!“
Taman Rusija i Austrija priznale da je reformna akcija izgubila svaku podlogu a Srbi i Bugari zapeli zasebnim vozovima u Solun da se izviču „jašas’n!!“ a on svima tek:
„Aprili li li!“
A šteta odista što je ovom aprilskom šalom ometen mladoturski režim koji je tako lep državni program imao. Nema gotovo u Evropi osim ako ima možda u Americi — režima koji je tako dobar i zdrav državni program postavio sebi za zadatak, kao što je mladoturski.
Glavna zadaća toga režima bila je da Tursku finansijski osnaži. I neobično se lepo počeli da razvijaju tu spoju ekonomsku politiku. Najpre su prodali Bosnu, za tim bi vele, Sandžak sa Kosovom, pa bi onda prodali Maćedoniju, za tim Carigrad, najzad Malu Aziju i svu Azijsku Tursku. I tako bi oni svoju otadžbinu divno osnažili finansijski a međutim bi smanjili rashode na minimum jer, što manja otadžbina to manji rashodi. Odista, neobično zdrava ekonomska politika; šteta što ne pustiše ljude da je izvedu do kraja.
Ali šta ćete kad je Sultan poznata šaljivčina pa neće da propusti ni jednu priliku a da se ne našali.