Umuknite zvona! Vaš glas je jasan, glasan, on poziva narode na borbu, on poziva potlačene da uprave poglede nebu!
Umuknite vi zvona a udrite vi tupa klepala, čiji glas liči na glas ugušenoga; udrite večeras o večernju, da naglasite sutrašnji srpski praznik — veliki petak.
*
Je li vam poznata stara biblijska priča o čoveku koji je propovedao ljubav meću bližnjima a kojega su ti „bližnji“ na sutrašnji dan razapeli.
Ako vam nije poznata ispričaću vam je; ispričaću vam je onakvu kako ju je istorija ponovila, onakvu kakva će se pričati kroz buduća pokoljenja.
Bio jednom jedan mlad narod. Pun ideala, pun ljubavi ka životu. On je teško proveo svoje detinjstvo, mučeći se i zlopateći. Njega su gonili i on se potucao od nemila do nedraga i borio se da se održi.
A kada je stao na snagu, počeo je propovedati nauk o slobodi potištenih naroda. Propovedao ju je tu nebesnu nauku, propovedao ju je rečju i delom i propovedao ju je krvlju svojom.
Ali se digoše diplomate i fariseji, uzbuniše se protiv toga nauka, koji ruši mir i poredak.
Namesnik posla štrafune da uhvate propovednika slobode a jedan od njegovih učenika, bugarski narod, koji je i sam propovedao isti nauk, reče vojnicima:
„Onaj, kojega ja poljubim bratskim poljupcem, taj je kojega vi tražite.“
I primivši kao nagradu jednu kraljevsku krunu, Juda priđe mladome borcu i poljupcem ga prokaza.
Vojnici ga skleptaše i povedoše a za njim se nadade svetina vičući:
„Raspni ga! Raspni!“
„Kaka si smeo propovedati tako opasan nauk. Od kud mali narodi imaju pravo na slobodu, od kud njima pravo da žive i da se razvijaju?“ povikaše na sudu diplomate.
„To je pravo Bogom dano, istorijom osveštano!“ odgovara dignuta čela mladi borac. — Mi moramo živeti.
„Raspnite ga! Raspnite ga!“
„I od kud vam ta ideja da se ujedinite. Od kud ste vi još čuli da se koji narod ujedinio?
„Raspnite ga! Raspnite ga!“ viču u sav glas ujedinjene Nemačka i ujedinjena Italija.
„I kako smete pomisliti na slobodu. Narodi me smeju misliti na slobodu!
„Raspnite ga!“ urla velika, plemenita i slobodoumna Francuska.
A Pilat — Rusija — opra ruke i povedoše srpski narod na Golgotu i razapeše ga, te mu sad na sunđeru pružaju ocata da okvasi suve usne kako bi se što duže 6orio sa smrću.
Pod krstom, eno i sad raspletenih kosa plaču Marija i Magdalena — tužna Bosna i Hercegovina; iz njegovih rana lopti krv a njegov mučenički pogled uprt je nebu.
*
Umuknite zvona! Vaš glas je jasan, glasan, on poziva narode na borbu, on poziva potlačene da uprave pogled nebu!
Umuknite vi zvona a udrite vi tupa klepala, čiji glas liči na glas ugušenoga; udrite večeras o večernju, da naglasite sutrašnji srpski praznik — veliki petak.