Ako se još malo nastavi ovo suđenje u Zagrebu, i ako se nastavi u svom dosadašnjem tonu ne ostaje nam ništa drugo, već da izveštaje sa toga suđenja počnemo donositi u rubrici: „Šala i zabava.“
I što je glavno sa svim je izlišno ubuduće držati u Zagrebu naročite novinarske izveštače. Sad se tamo ispituje trideset četvrti „veleizdajnik“, a ja mogu već sad da napišem izveštaj sa ispitivanja četrdeset šestog optuženog.
Unapred znam šta će onaj bedni Akurti, na uveseljenje publike lupnuti; unapred znam šta će mu onaj četrdeset šesti odgovoriti i unapred znam kako će se „slavni sud“ na taj odgovor povući da donese presudu, kojom će optuženoga osuditi na jedan dan u ćeliji.
Ja ne znam ko će kao četrdeset šesti „veleizdajnik“ biti izveden, ali će njegovo suđenje pasti tako kroz dve ili tri nedelje. To međutim ne menja stvar da ja još danas napišem izveštaj sa toga budućeg suđenja.
Evo ga:
Ulazi četrdeset šesti optuženi i Akurti počinje ispit.
Akurti: Jeste li razumeli optužnicu?
Optuženi: Nisam.
Akurti: Svedok Ludajić tvrdi da vas je jednom primetio da čitate neku knjigu ćirilicom štampanu?
Optuženi: Pa učio sam je u osnovnoj školi još.
Akurti: Time vi dakle priznajete da se u srpskoj osnovnoj školi predaje srpska azbuka.
Branilac: Pa nije nego će da se predaje turska!
Taraboki prekida braniocu reč, i sud se povlači te donosi presudu kojom se branilac osuđuje na 60 kruna globe, za uvredu nanetu sudu.
Akurti: Recite nam, optuženi, kad ste se upisivali da pohađate tu osnovnu školu jeste li bili svesni da time stvarate zavadu između Srba i Hrvata?
Optuženi: Ama meni je tada bilo sedam godina.
Akurti: Ah da, pardon, ja sam se prebacio. Pošto vam je tada bilo sedam godina, znači vi niste umeli misliti. Prema tome vas je nagovorio Svetozar Pribićević da se upišete u srpsku školu.
Optuženi: Pa zaboga, meni je 57 godina a Svetozaru nema mi 45. On nije ni postojao, kad sam se ja upisao u osnovnu školu.
Akurti: Odgovarajte samo na ono što vas ja pitam a nemojte unositi nove elemente. To je stvar samoga suda da utvrdi je li postojao tada Svetozar Pribićević ili nije.
Optuženi: Pa dobro, neka utvrdi sud. Ja ću čekati.
Akurti: Vi ste pre neki dan pevali u istražnom zatvoru neku srpsku pesmu. Po međunarodnim zakonima međutim, srpska se pesma može pevati samo u Kraljevini Srbiji.
Optuženi: Nisam pevao.
Akurti: Ama, to tvrdi čuvar zatvora.
Optuženi: Nisam pevao.
Akurti: Nego?
Optuženi: Kukao sam.
Akurti: A dakle kukali ste. Time ste hteli u veleizdajničkoj tendenciji reći da je u Hrvatskoj zlo stanje.
Optuženi: Na protiv. Od kud bi mi i mogla pasti na pamet misao da je u Hrvatskoj zlo stanje. Molim vas šta nama Srbima u Hrvatskoj fali?
Akurti: Odista ništa.
Optuženi: Ležimo apse, spremaju nam vešala.
Akurti: A vi se još žalite protiv toga! Recite mi, optuženi, od kad vi nosite žensku košulju sa četiri slova.
Optuženi: Nikad je nisam nosio.
Akurti: Lažete, i sad je imate na sebi.
Optuženi: (Odreši pantalone i gaće i počne se svlačiti) Taraboki zazvoni, sud se odmah povuče i donosi rešenje do se optuženi, „za rasturanje bezobraznih slika“, kazni sa tri dana ćelije.
Pretres se nastavlja.
Akurti: Molim da se izvinim. Ono je devojačka košulja o kojoj je bilo reči, a vi ste, kao što se i sam sud uverio, muško.
Optuženi: Pa dabome da sam muško.
Akurti: Vaša je žena 1877. godine o Božiću, imala plavu haljinu, a pokrila se crvenim šalom. Recite nam, optuženi, je li ona u tom momentu imala pod haljinom belu suknju.
Optuženi: A šta znam ja.
Akurti: Vi ste jedini bili nadležni da zavirujete svojoj ženi pod suknju.
Optuženi: Ama zavirivao sam ja, nego se ne sećam.
Akurti: Vidite, to znači da ste vi još onda na ovaj način širili trobojku u narodu koju ste zatim obesili i o toranj crkveni.
Optuženi: Koga obesio, je l’ moju ženu?
Akurti: Ta nemojte me zaboga prekidati. Obesili ste trobojku, koju je prestavljala vaša žena.
Optuženi: Time hoćete da kažete da je moja žena bila barjak?
Akurti: Ta nemojte vi meni postavljati pitanja. Nisam ja optuženi.
Nastaje objašnjenje izmeđ optuženog i tužitelja. Sud se povlači i donosi presudu kojom kazni optuženoga, sve branioce i sve prisutne u publici.