Knez Mihajlo ne drži više u ruci onaj barjak koji se pre nekoliko meseca ponosno vio i na kome je pisalo: „Rat otmičarima!“
Petomesečni život toga barjaka neobično je sličan sa istorijom srpskoga pitanja za ovih pet meseca. Najpre se ponosno vio, lepršao po zraku i iz daljine čak mogle su se na njemu pročitati junačke reči: „Rat Otmičarima!“
Zatim je pala jedna kiša i on je pokisao. Uvio se i obesio tužno. Ali prvo sunce kad je granulo, on se opet razvio. Pa onda udario vetar i počeo da ga cepa. Otkinuo mu prvo jedno parče, pa drugo, pa treće. I srpski barjak, tužno se vio u Knez Mihajlovoj ruci pod oštrim vetrom, koji ga ni dalje nije štedio, sve dok ga nije zderao s motke.
I tada je ostala gola motka koja je samo potsećala da se tu negda ponosno vio barjak sa natpisom: „Rat otmičarima!“
Pa juče ili prekjuče, noću da niko ne vidi, ispala je i ta motka iz mrtve ruke Knez Mihajlove.
Zar vam sve to ne liči na istoriju srpskoga pitanja?
⁂
I kod nas je u Narodnome Pozorištu proslavljena stogodišnjica Gogoljeva. Igran je njegov „Revizor“.
Pade mi nešto na pamet anegdota iz života Gogoljeva, prilikom prvoga prikaza njegovog „Revizora“ u Rusiji. Tom prilikom je prestavi prisustvovao i sam car Nikola.
Na kraju komada, prizvao je Car Gogolja k sebi u ložu i rekao mu je.
„Vrlo mi se dopada, slatko sam se smejao.“
Na to mu je Gogolj gorko odgovorio:
„A ja sam, Veličanstvo, očekivao da će te Vi plakati.“
I ova naša srpska prestava, koju igramo ovo pet meseca sa svim mi liči na Gogoljevog „Revizora“.
Sišao je među nas Srbe jedan Hlestakov — rusko obećanje — i mi svi uvrteli u glavu da je sve to onako kako on govori.
I sad je prestava svršena. Voleo bih kad bi me Car pozvao u svoju ložu da mi kaže:
„Vrlo mi se dopada, slatko sam se smejao.“
Voleo bih to, da bih mu samo mogao reći:
„A ja sam, Veličanstvo, očekivao da ćete Vi plakati.“
⁂
Idu nam veliki praznici u susret, ali ih nećemo proslavljati. Veliki petak već smo proslavili pre neki dan a Vaskrs? Ta i ako bi ga slavili, crno ćemo ofarbati jaja.
Kada nismo mogli crvenom bojom da obojimo bosanske i hercegovačke dolje i ravni, šta će nam ta boja u kući.
Čujem međutim da je Izvoljski po naročitom kuriru poslao jedno crveno jaje Erentalu sa natpisom. „Ti ne gledaj ovo jaje, već ti gledaj ko ti daje!“
Neka su im srećni praznici, ali će, ako Bog da, i naš Uskrs kad god svanuti.