Čitam u berlinskim listovima da je Izvoljski dobio vrlo mnogo depeša u kojima mu se čestita na držanju. Među prvima koji je pohitao da mu čestita, vele, bio je đeneral Štesel koji se nalazi u zatvoru u Petropavlovskoj tvrđavi. Njegova je depeša bila vrlo topla i iskrena i završila se ovom istorijskom frazom: „Neka bi pravoslavni Bog podario pravoslavnoj Rusiji što više takvih diplomata kao što ste vi i što više takvih junaka kao što sam ja, a sve na strah vragam!“
Vele da je rusku javnost neobično dirnula ona topla simpatija dvojice ljudi koji su tako visoko uzneli rusko ime već u samom početku dvadesetog veka. Ruskoj su javnosti, vele, udarile prosto suze na oči povodom ove dirljive scene.
⁂
Odmah sutra dan, po učinjenom koraku velikih sila u Beogradu, vele da je g. Izvoljski telegrafisao g. Sergijevu i pitao ga: „no baćuška, šta rade oni pravoslavni ludaci u Srbiji, kad su saznali za vic koji sam im napravio. Jesu li mirni?“
Vele, da je g. Sergijev odgovorio samo ovo:
„Na Šipci je mir!“
⁂
„Carska se ne poriče“, važilo je kao pravilo dok su na ruskom prestolu sedele žene. Ali od kako su izumrle Katarine i Jelisavete, pa na presto seli ljudi, vele da gornji princip glasi: „Caričina se ne poriče!“
⁂
Vele da je juče na saslušanju u Glavnoj Policiji ovako tekao ispit nad Karlom Milerom.
„Kako se zovete?“
„Karlo Miler.“
„Je l’ znate da ste optuženi za izdajstvo?“
„Znam.“
„Šta ste vi po narodnosti?“
„Rus.“
„Od kud to, kad ste pre deset dana kazali da ste Evrejin?“
„Da, ali od pre pet dana osećam se Rus, bar prema vama Srbima.“
⁂
Vele da su juče izmeđ Petrogradskog i Carigradskog kabineta izmenjene ove depeše:
„Kakve su kod vas cene za prodaju naroda?“
„Dobre, a kod vas?“
„Takođe dobre.“
„Imate li vi tamo još koji narod na prodaju?“
„Imamo, i vi?“
„I mi imamo!“
Posle ovih depeša, pomišlja se da se u Rusiji ustanovi „mladoturska“ stranka kojoj će biti šef g. Izvoljski a kojoj će biti zadaća da održava stalne trgovačke veze sa carigradskom pijacom.
*
I sad na kraju i da vam objasnim, od kud u ruskoj politici toliko pometnje kakva se ovom prilikom pokazala. Kod njih ne biva kao kod drugih naroda, već sa svim obrnuto. Po nekakvoj specijalno ruskoj uredbi, svi predmeti koji se tiču rata, upućuju se Svetom Sinodu na mišljenje i svi predmeti koji se tiču unutarnjeg uređenja zemlje, šalju se ratnom savetu na mišljenje. Tako na primer pitanje o oslobođenju mužika, o deobi zemljišta i drugi slični, rešavaće kod njih ratan savet, a pitanje o ratu Sv. Sinod.
I pitanje o tome dakle, da li treba Srbiju u ovim teškim trenucima potpomoći izneto je pred Sveti Sinod. Eto, zato i jeste tako pravoslavno rešenje doneto.
Je li vam sad jasno?