Baš sam danas imao iskrenu nameru da vas upoznam sa situacijom, pa izgleda da neću moći A trčao sam od jednoga do drugoga i činio sve i sva da saznam što god ali, badava.
Baš ću vam ispričati koliko sam trčao i koliko sam muke imao, da ćete videti koliko sam truda uložio da saznam situaciju:
Prvo sam dakle otišao kod „merodavnih“ de se obavestim. „Merodavni“ su me vrlo lepo dočekali i ponudili me da sednem a seli i oni u fotelju, i onda smo otpočeli ovakav razgovor:
Ja: Dobar dan, merodavni, kako ste merodavni?
Merodavni: Hvala Bogu, životari se.
Ja: A možete li vi merodavni reći meni: kako stoji sad stvar; na čemu smo?
Merodavni: Pa, kako da kažemo, mi sad čekamo notu?
Ja: Ali kakvu notu?
Merodavni: Pa ovu austrijsku što treba da nam se preda.
Ja: A tako! Dakle, u tome je ovoga momenta cela situacija. Pa lepo, a kad će nam se predati?
Merodavni: E, vidite, to se nezna.
Nezadovoljan sa tako malo odgovora, je se oprostim sa merodavnima i uputim se Velikim Silama.
Velike Sile me vrlo ljubazno prime; ponude me da sednem i sednu i one u fotelju i između nas se razvije ovakav razgovor:
Ja: Dobar dan Velike Sile, dobar dan. Bre, bre, bre, ala dobro izgledate, ne bude vam urok, zdravo dobro izgledate.
Velike Sile: E pa znate, pazimo se, živimo dijetalno.
Ja: Dozvolite mi da vas, uroka radi, pljunem. Tako. A sad, deder vi, Velike Sile, recite meni, na čemu je sad stvar?
Velike Sile: Koja stvar?
Ja: Ama ona de! Nemojte da se pravite lude, znate vi dobro šta ja vas pitam.
Velike Sile: Ah, da. Ubio nas Bog da nas ubije, tako smo postale rasejane, jedva se setismo o čemu pitate. Vi pitate o situaciji?
Ja: Pa dobome.
Velike Sile: E evo u čemu je stvar. Čekamo da se preda nota.
Ja: Ama kakva nota?
Velike Sile: Pa ona što treba Austrija da je preda Srbiji.
Ja: Lepo, a kad će biti predana ta nota?
Velike Sile: E to vidite ne znamo ni mi.
Ja: Hvala na obaveštenju.
Nezadovoljan sa ovoliko odgovora, ja se oprostim sa Velikim Silama i odem grafu Forgaču. On ima da preda notu, prema tome, on će najbolje znati.
I on me ljubazno primi, ponudi me da sednem, sedne i sam u fotelju i između nas počne ovakav razgovor:
Ja: Servus, Forgač! Kako Forgač, šta radiš Forgač?
Forgač: Pa kako da ti kažem. Ne mogu da se požalim, dobro mi je.
Ja: A možeš li ti meni, bratac moj, reći u čemu je sad stvar i kako stoji stvar?
Forgač: Koja stvar?
Ja: Ama de, ona naša stvar?
Forgač: A, Jezuš Marija, sad znam šta me pitaš!
Ja: Dakle kako stoji?
Forgač: Pa čekam notu.
Ja: Ama, kako čekaš notu. Pa ti, brate, imaš da predaš notu.
Forgač: Jeste ali i ja je čekam da mi je pošlju iz Beča.
Ja: A, tako. E sad razumem situaciju.
I koliko je ja, posle ovih obaveštenja razumem, toliko ćete je i vi, čitaoci, razumeti. Jedino što vidim to je, da je to neka nota koja se grdno mnogo daje očekivati.