Poznajete valjda svi našega Čika Nešu? A kako ga i ne bi poznavali, kad grešnika morate i da požalite a i da mu se nasmejete.
Bio je nekad čestit i hrabar dobrovoljac, ratovao je i borio se za ovo parče zemlje i sad mu razume se niko ne kaže hvala. A nema zašto ni da mu se kaže hvala. Drugo je to kad gazda Pera da sto dinara priloga Beogradskom Pevačkom Društvu za spomen svoje umrle žene Perside, ili kad gazda Joca da akov vina (razume se prokiselog) kao napojnicu žandarmima toga i toga odreda. To su znate dobrotvori i onako žrtvovali su ljudi, otkinuli su od svoga rođenoga kapitala i dali pa „opšta stvari“. A Čika Neša šta je žrtvovao? Samo život i ništa više. Čudno mi čudo, žrtvovati život na koji se ne može da vuče ni dva od sto interesa.
I prema tome nemamo ni zašta da budemo blagodarni tome Čika Neši, i kao što znate, i nismo mu blagodarni. On gladuje i ide pocepan kroz Beogradske ulice, a mi mu se smejemo. Slatko se smejemo grešnome Čika Neši.
Ne može biti da ga ne znate! Svi vi, Beograđani, morate ga znati.
Mali starac, presede brade i izdignutih ramena. Jedva naramljuje nogom u koju je negda bio ranjen. Nosi i danas još šajkaču i debeo štap koji mu služi kao puška. Čim prevrne čašu dve rakije, a on uobrazi da je u ratu, pa zapne štap, nasloni ga uz oko i dere se:
„Bam! Bam! Bam!“
A deca, koja će ga izvesno kad odrastu štedeti, trče za njim i viču:
„Ludi Neša! Ludi Neša!“
Grešni Čika Neša, mora čovek i da mu se nasmeje i da ga požali.
Ali, nemojte misliti da samo mi Beograđani imamo ludog Nešu. Imaju ga i druge varoši, imaju ga i druge nacije.
Ne mogu se baš zakleti i tvrditi da ga imaju Englezi i Francuzi, ali Bečlije ga imaju. I ako je do ludosti, a ono njihov je Neša sto gradi luđi od našega i onda kad ne pije rakije.
Možda ga niste sreli kad ste dolazili u Beč, možda ga niste ni videli, ali ga vidi i čuje cela Evropa.
To je, brate, tamo njihov prestolonaslednik Franja Ferdinand. Eno ga po ceo dan po Prateru i Ringu, i nasloni štap uz oko i dere se:
„Bum! Bum! Bum!“
A švabe, trče za njim i dive mu se a u duši misle:
„Ludi Nešo! Ludi Nešo!“
A ovaj Bečki Neša, znate, ima i jedan svoj račun. Hteo bi kao da bude slavan pre no što sedne na presto: kako veli: I onako je Austrijancima suđeno da večito vuku batine. Kako bi bilo da se proslavim u borbi sa jednim malim narodom. To ja bar jeftina slava!“
Samo da se ne prevari Bečki Neša, Bolje mu je, ako mu se već luduje, nek se zavuče u sobu, pa između četiri zida nek se dere do mile volje:
„Bum! Bum! Bum!“