Ko zaradi kuću, teže je prodaje ali, ko nasledi, tome ništa lakše. Zar ste jednog naslednika videli kako i nedočeka očev šestomesečni parastos a već proda kuću. Pa kad već proda kuću, onda nije čudno što počne de rasprodaje i pokućanstvo, jer gde će i šta će s njim.
Tek ga vidite, uprtio stari duvarski sat ili dvokrilni orman ili neki stari ćilim, pa prodaje đuture ili parče po parče ispod ruke.
Zar ste jednog naslednika videli da tako čini? A ako baš niste imali prilike, eno vam Turske pa vidite šta ona radi.
Prodala ja dakle Bosnu i popila alvaluk. Pljesnula se šakom o šaku sa Austro-Ugarskom, poljubila se tri put, kao rođena braća i sad još samo ostaje jedna formalnost, da Turska kod nadležnog suda (parlamenta) prenese tapiju na ime Austro-Ugarske i onda je rabota gotova.
I sad, šta je ostalo Turskoj do da počne da rasprodaje i pokućanstvo.
I ako je sad Turska uzela pod miške sarajevsku mitropoliju zajedno sa mitropolitom, pa kao telal šeta po pojaci i uzvikuje:
„Za jeftine pare! Ko hoće jednu srpsku mitropoliju za jeftine pare!“
„Ama slušaj, komšija“, počeće Austrija, „pa zar to ne ide zajedno sa Bosnom?“
„Jok more!“ odgovara telal, „ono je baška, ovo baška. Ovo je kao neki nameštaj, a ono je kao neka kuća. Jer, vidiš srpski mitropolit u Bosni ne pripada samo meni već i Vaseljenskoj Patrijaršiji, pa ti ako hoćeš i to, moraš opet da platiš“.
„Ama je l istina?“ iščuđava se Austrija.
„Tako je kako ti kažem.“
„Pa dobro, kad je tako nek je tako. A imaš li osim toga još što na prodaju?“
„Pa, ja sam ovu sarajevsku Mitropoliju izneo samo kad mustru, a imam kod kuće još tri mitropolije.“
„Pa, hoćemo li nađuture da pazarimo?“
„Nađuture dabome.“
„De govori pošto?“
I sad Turska zape, kao što ona obično u početku zapne i ako unapred ima nameru da popusti.
„E mnogo tražiš?“
„Pa šta ću nije sve moje, to što primim moram da podelim sa Vasenskom Patrijaršijom. A i vredi, brate.“
„Ama šta vredi ono vredi?“
„Tebi, komšija, vredi. Znam ja tebe; ti kupiš stari ključ pa njim otvoriš novu bravu. Kupićeš ti ove srpske mitropolije pa ćeš sa njim napraviti neku manzaflariju, da će se sva Evropa začuditi.“
⁂
I eto, to što vam pričam istina je. Sad se baš Austrija sa Turskom i Vaseljenskom Patrijaršijom pogađa a naknadi, da bi se bosanska crkva sa blagoslovom mogla ocepiti od Patrijaršije. I, razume se, kad se bude ocepila neće biti prisajedinjena srpskoj crkvi koja već postoji u Austriji, nego će se obrazovati zasebna crkva. Zašto ne bi u jednoj državi bile dve samostalne crkve jedne iste veroispovedi?
Ama čuje li ko i vidi li ko ove bruke?